Prema dosadašnjim saznanjima, iako se prethodnih dana dosta spekulisalo o mogućem obaveznom karantinu, s obzirom na to da je epidemiološka situacija u susednoj državi izrazito loša, ta opcija, po svemu sudeći, nije ozbiljno u igri. Razloga je, kažu izvori iz Vlade Srbije, nekoliko.
- Pre svega, procenjeno je da bi većina tih ljudi teško u potpunosti ispoštovala karantin, bez obzira na zaprećene kazne. Posebno ako bi on bio određen u trajanju od 14 dana. Možda i važnije jeste to što je teško naći zakonske mogućnosti da se bez uvođenja vanrednog stanja bilo kome ograniči pravo na slobodu kretanja. Možda bi se sve i moglo staviti u neki zakonski okvir, ali uz rizik da nas opet tuže pred Ustavnim sudom i slično - objašnjavaju iz Vlade, naglašavajući da bi karantin ipak mogao da dođe na dnevni red u slučaju naglog i većeg rasta broja zaraženih.
Ovo su moguće opcije
1. Obavezan karantin (pet, sedam ili 14 dana)
Prednosti: Najrigoroznija mera koja bi gotovo onemogućila brzo širenje virusa
Mane: Potrebni veliki logistički resursi i angažovanje velikog broja ljudi da obezbeđuje ostanak ljudi u karantinu. Ne bi bilo moguće razdvojiti ljude, pa bi unutar karantina zaraženi mogli da prenesu virus zdravima
2. Obavezna samoizolacija (pet, sedam ili 14 dana)
Prednosti: Čim postoji obaveza, prate je i kazne
Mane: Veliki broj ljudi potreban da kontroliše poštovanje mere. Na svaki granični prelaz morao bi da bude upućen sanitarni inspektor da bi izdavao rešenja putnicima. Ukoliko bi trajala 14 dana, procena je da veliki broj ljudi ne bi poštovao ovu meru
3. Preporuka o samoizolaciji
Prednosti: Nema potrebe za angažovanjem dodatnih ljudi na granicama, a ljudi bi ipak bili upozoreni da su potencijalni prenosioci virusa
Mane: Čim preporuka nema obavezujuću snagu, ne mora i da se poštuje
4. Obavezna samoizolacija i testiranje u roku od 48 sati
Prednosti: Kratak rok izolacije, pa ljudima ne bi bilo teško da ispoštuju ovu meru
Mane: Ukoliko bi se toliki broj ljudi testirao u kratkom roku, laboratorije bi bile zagušene i na rezultate bi se duže čekalo. Testovi nisu uvek pouzdani prvih dana nakon zaražavanja. Na svaki granični prelaz morao bi da bude upućen sanitarni inspektor da bi izdavao rešenja putnicima
5. Sadašnji režim, deljenje upozorenja na granici
Prednosti: Nema potrebe za angažovanjem dodatnih ljudi na granicama
Mane: Sve se svodi na svest i savest građana, a to se dosad nije pokazalo kao jak adut
STRAH ZA NAJSTARIJE
Bilo kako bilo, među nekoliko opcija koje će razmatrati krizni štab i dalje je karantin, ali je njegovo uvođenje najmanje realno. Preporuka o samoizolaciji za sve koji se vraćaju s mora mnogo je izglednija opcija. Njena mana, međutim, jeste upravo to što nije obaveza, već samo preporuka.
Postoji i ideja da se ona odnosi samo na decu pošto je procenjeno da bi ona najpre mogla da prošire virus među vršnjacima, a da onda oni zaraze starije, uključujući i najosetljiviju populaciju, starije od 60 godina.
Lončar: Ja ću primiti vakcinu protiv gripa
- Preporučujem da se građani vakcinišu protiv sezonskog gripa jer će to olakšati sudar dva virusa koji nas očekuje tokom jeseni, rekao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar i dodao da će vakcina biti besplatna, uz preporuku izabranog lekara, jer onaj ko je prima mora biti zdrav - rekao je ministar.
Ministar je naglasio da će se i on ove godine vakcinisati kako bi zaštitio zdravlje i pripremio imuni sistem za sudar dva virusa.
Još jednu moguću varijantu najavio je epidemiolog Predrag Kon. Ona podrazumeva obaveznu kraću samoizolaciju i obavezno testiranje u određenom roku.
- Ako se i uvede mera samoizolacije za državljane Srbije koji dolaze iz inostranstva, onda bi u roku od 48 sati oni morali da se testiraju. Postoje, međutim, mnogobrojna ograničenja za to, što znači da svaki prelaz mora imati sanitarnu inspekciju, koja bi izdala rešenje svakom državljaninu Srbije da mora biti u samoizolaciji - rekao je epidemiolog.
Prema vakcinisanju skeptični Srbi, Nigerijci, Pakistanci...
Srbija je među šest zemalja u kojima je najviše poraslo nepoverenje prema vakcinama, nevezano za KOVID, već vakcinisanje uopšte. Veliko istraživanje objavljeno je u prestižnom medicinskom časopisu Lanset (u 149 država anketirano 284.000 ljudi) i obuhvatilo je promenu stava o vakcinisanju od 2015. do 2019. godine.
Rezultati pokazuju da je u Avganistanu, Azerbejdžanu, Indoneziji, Nigeriji, Pakistanu i Srbiji zabeležen porast udela ispitanika koji se snažno protive vakcini. Pored tih država, i u Bosni i Hercegovini, Gruziji, Japanu i Maleziji raste zabrinutost za bezbednost vakcina.
Naglašeno je da, posmatrajući EU, situacija u Poljskoj zabrinjava jer je zabeležen pad poverenja u vakcinaciju sa 64 na 53 odsto, dok je situacija u Francuskoj, Finskoj i Velikoj Britaniji najpozitivnija i tamo je poverenje znatno poraslo poslednjih godina. Italija takođe beleži pozitivan trend.
Na jedan od problema, ukoliko bi bila doneta ovakva mera, ukazao je i sam Kon (naglo punjenje i zagušivanje laboratorija), dok drugi stručnjaci ističu da ni takvo masovno testiranje ne bi potpuno otklonilo opasnost s obzirom na to da kod nekog ko je zaražen test ne mora očitati pozitivan rezultat prvih nekoliko dana nakon zaražavanja, što su pokazala svetska istraživanja.
Raste procenat zaraženih
Za 24 časa, zaraženo 108 osoba (36 više nego dan ranije), testirano 3.082 osoba (2.984 manje nego dan ranije), umrle su dve osobe, ukupno umrlo 733, na respiratoru 28 osoba (jedan manje nego dan ranije), hospitalizovano 390 (sedmoro više nego dan ranije)
NEMA POLITIKE
Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, juče nije želeo da iznosi detalje o tome šta planira država po pitanju ljudi koji se vraćaju s odmora, ali je istakao da će odluka biti medicinska, a ne politička.
- Eventualna odluka o samoizolaciji naših građana po povratku iz inostranstva, pa i iz Crne Gore, ne bi bila politička, već u cilju zaštite zdravlja građana Srbije i našeg zdravstvenog sistema - rekao je kratko Lončar i napomenuo da u medicini i zdravstvu ima vrlo malo prostora za politiku.