Према досадашњим сазнањима, иако се претходних дана доста спекулисало о могућем обавезном карантину, с обзиром на то да је епидемиолошка ситуација у суседној држави изразито лоша, та опција, по свему судећи, није озбиљно у игри. Разлога је, кажу извори из Владе Србије, неколико.
- Пре свега, процењено је да би већина тих људи тешко у потпуности испоштовала карантин, без обзира на запрећене казне. Посебно ако би он био одређен у трајању од 14 дана. Можда и важније јесте то што је тешко наћи законске могућности да се без увођења ванредног стања било коме ограничи право на слободу кретања. Можда би се све и могло ставити у неки законски оквир, али уз ризик да нас опет туже пред Уставним судом и слично - објашњавају из Владе, наглашавајући да би карантин ипак могао да дође на дневни ред у случају наглог и већег раста броја заражених.
Ово су могуће опције
1. Обавезан карантин (пет, седам или 14 дана)
Предности: Најригорознија мера која би готово онемогућила брзо ширење вируса
Мане: Потребни велики логистички ресурси и ангажовање великог броја људи да обезбеђује останак људи у карантину. Не би било могуће раздвојити људе, па би унутар карантина заражени могли да пренесу вирус здравима
2. Обавезна самоизолација (пет, седам или 14 дана)
Предности: Чим постоји обавеза, прате је и казне
Мане: Велики број људи потребан да контролише поштовање мере. На сваки гранични прелаз морао би да буде упућен санитарни инспектор да би издавао решења путницима. Уколико би трајала 14 дана, процена је да велики број људи не би поштовао ову меру
3. Препорука о самоизолацији
Предности: Нема потребе за ангажовањем додатних људи на границама, а људи би ипак били упозорени да су потенцијални преносиоци вируса
Мане: Чим препорука нема обавезујућу снагу, не мора и да се поштује
4. Обавезна самоизолација и тестирање у року од 48 сати
Предности: Кратак рок изолације, па људима не би било тешко да испоштују ову меру
Мане: Уколико би се толики број људи тестирао у кратком року, лабораторије би биле загушене и на резултате би се дуже чекало. Тестови нису увек поуздани првих дана након заражавања. На сваки гранични прелаз морао би да буде упућен санитарни инспектор да би издавао решења путницима
5. Садашњи режим, дељење упозорења на граници
Предности: Нема потребе за ангажовањем додатних људи на границама
Мане: Све се своди на свест и савест грађана, а то се досад није показало као јак адут
СТРАХ ЗА НАЈСТАРИЈЕ
Било како било, међу неколико опција које ће разматрати кризни штаб и даље је карантин, али је његово увођење најмање реално. Препорука о самоизолацији за све који се враћају с мора много је изгледнија опција. Њена мана, међутим, јесте управо то што није обавеза, већ само препорука.
Постоји и идеја да се она односи само на децу пошто је процењено да би она најпре могла да прошире вирус међу вршњацима, а да онда они заразе старије, укључујући и најосетљивију популацију, старије од 60 година.
Лончар: Ја ћу примити вакцину против грипа
- Препоручујем да се грађани вакцинишу против сезонског грипа јер ће то олакшати судар два вируса који нас очекује током јесени, рекао је министар здравља Златибор Лончар и додао да ће вакцина бити бесплатна, уз препоруку изабраног лекара, јер онај ко је прима мора бити здрав - рекао је министар.
Министар је нагласио да ће се и он ове године вакцинисати како би заштитио здравље и припремио имуни систем за судар два вируса.
Још једну могућу варијанту најавио је епидемиолог Предраг Кон. Она подразумева обавезну краћу самоизолацију и обавезно тестирање у одређеном року.
- Ако се и уведе мера самоизолације за држављане Србије који долазе из иностранства, онда би у року од 48 сати они морали да се тестирају. Постоје, међутим, многобројна ограничења за то, што значи да сваки прелаз мора имати санитарну инспекцију, која би издала решење сваком држављанину Србије да мора бити у самоизолацији - рекао је епидемиолог.
Према вакцинисању скептични Срби, Нигеријци, Пакистанци...
Србија је међу шест земаља у којима је највише порасло неповерење према вакцинама, невезано за КОВИД, већ вакцинисање уопште. Велико истраживање објављено је у престижном медицинском часопису Лансет (у 149 држава анкетирано 284.000 људи) и обухватило је промену става о вакцинисању од 2015. до 2019. године.
Резултати показују да је у Авганистану, Азербејџану, Индонезији, Нигерији, Пакистану и Србији забележен пораст удела испитаника који се снажно противе вакцини. Поред тих држава, и у Босни и Херцеговини, Грузији, Јапану и Малезији расте забринутост за безбедност вакцина.
Наглашено је да, посматрајући ЕУ, ситуација у Пољској забрињава јер је забележен пад поверења у вакцинацију са 64 на 53 одсто, док је ситуација у Француској, Финској и Великој Британији најпозитивнија и тамо је поверење знатно порасло последњих година. Италија такође бележи позитиван тренд.
На један од проблема, уколико би била донета оваква мера, указао је и сам Кон (нагло пуњење и загушивање лабораторија), док други стручњаци истичу да ни такво масовно тестирање не би потпуно отклонило опасност с обзиром на то да код неког ко је заражен тест не мора очитати позитиван резултат првих неколико дана након заражавања, што су показала светска истраживања.
Расте проценат заражених
За 24 часа, заражено 108 особа (36 више него дан раније), тестирано 3.082 особа (2.984 мање него дан раније), умрле су две особе, укупно умрло 733, на респиратору 28 особа (један мање него дан раније), хоспитализовано 390 (седморо више него дан раније)
НЕМА ПОЛИТИКЕ
Златибор Лончар, министар здравља, јуче није желео да износи детаље о томе шта планира држава по питању људи који се враћају с одмора, али је истакао да ће одлука бити медицинска, а не политичка.
- Евентуална одлука о самоизолацији наших грађана по повратку из иностранства, па и из Црне Горе, не би била политичка, већ у циљу заштите здравља грађана Србије и нашег здравственог система - рекао је кратко Лончар и напоменуо да у медицини и здравству има врло мало простора за политику.