SVE O VAKCINI PROTIV KOVIDA: Šta je uopšte cepivo i koje su najveće prednosti imunizacije?
Sve što treba da znate o imunizaciji i kako ona može da pomogne u borbi protiv Kovida-19.
Širom planete sprovode sa masovni programi vakcinacije u pokušaju da se pandemija Kovida-19 stavi pod kontrolu.
Informacije i saveti često umeju da zbunjuju, ali osnovne činjenice o vakcinama mogu da vam pomognu da se probijete kroz tu buku podataka.
"SUZE PACIJENATA NIKAD NEĆU ZABORAVITI" Mladi medicinari koji su prvi posao dobili baš u crvenoj zoni (FOTO)
KORONA NAM DONELA JOŠ JEDAN ZDRAVSTVENI PROBLEM: "Karantinska kratkovidost" najviše pogađa decu, a koji su simptomi?
DA LI JE NA VIDIKU POPUŠTANJE MERA U SRBIJI? Krivu smo uspeli da zaravnimo, ali četiri brojke i dalje ZABRINJAVAJU
Šta je vakcina?
Pa, ona priprema vaše telo za borbu protiv neke konkretne infekcije, virusa ili bolesti.
Vakcine sadrže neaktivne ili oslabljene fragmente organizma koji izaziva bolest ili "obrazac" koji će pokrenuti istu reakciju.
To imuni sistem u telu navodi da prepozna uljeza ako se sretne s njim i proizvede antitela kako bi telo naučilo da se bori protiv njega - malo je verovatno da ćete se ozbiljno razboleti, ali jedan mali deo ljudi doživi nuspojave, najčešće bolove u rukama i privremenu temperaturu.
Nakon toga, razvijete imunitet na bolest. Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) u SAD kaže da su zbog toga vakcine toliko moćne: za razliku od većine lekova, koji leče neku bolest, vakcine je sprečavaju.
Jesu li vakcine bezbedne?
Rani oblik vakcinacije otkrili su Kinezi još u 10. veku, ali tek je 1796. godine Edvard Džener primetio da relativno blaga infekcija kravljih boginja štiti od velikih boginja.
Testirao je tu teoriju, a njegova otkrića su objavljena dve godine kasnije i tako je nastala reč "vakcina" - od latinskog "vaka", za kravu.
Vakcine se naširoko smatraju jednom od najvećih medicinskih otkrića savremenog sveta - one sprečavaju dva do tri miliona smrti svake godine i zaustavljaju 20 bolesti, prema podacima Svetske zdravstvene organizacija (SZO).
CDC kaže da se one rigorozno testiraju pre nego što se iznesu na tržište, prvo se ispitujući u laboratorijama i na životinjama, pre nego što se podvrgavaju kliničkim ispitivanjima na ljudima, i na kraju ih odobre zdravstveni regulatori.
Postoje rizici, ali kao i sa svim lekovima, prednosti su daleko veće.
Na primer, dečje bolesti koje su bile uobičajene pre svega jedne generacije, sve su ređe upravo zbog vakcina. A velike boginje - koje su ubile stotine miliona ljudi - potpuno su iskorenjene.
Ali za uspeh su često potrebne decenije. Afrika je proglašena slobodnom od dečje paralize tek u avgustu prošle godine, nekih 30 godina nakon što je počela kampanja globalne masovne vakcinacije.
Stručnjaci upozoravaju da će verovatno biti potrebni meseci, možda čak i godine, da bi se vakcinisalo dovoljno svetske populacije protiv Kovida-19 i stiglo do tačke kada možemo da se vratimo u normalu.
Kako se prave vakcine?
Kada neki novi patogen - kao što je bakterija, virus, parazit ili gljiva - uđe u telo, antigen pokreće naglu proizvodnju antitela za borbu protiv njega.
Tradicionalne vakcine pomažu tako što u osobu unesu oslabljeni ili neaktivni deo antigena, pre nego što se ona susretne sa patogenom u svakodnevnom životu.
To imuni sistem navodi da reaguje kao što bi inače kad bi se susreo sa pravim patogenom.
Međutim, za izradu nekih od vakcina protiv korona virusa korišćene su novije metode.
Po čemu se razlikuju vakcine protiv Kovida?
Fajzer-Biontek i Moderna su vakcine informacijske mRNK koje koriste deo genetskog koda virusa.
Umesto da koriste oslabljeni ili neaktivni antigen, one uče telesne ćelije kako da prave "šiljasti protein" sa površine virusa koji izaziva Kovid-19, pokrećući imunu reakciju da bi stvorila antitela koja će se boriti protiv njega.
Oksford-Astrazenekina vakcina je još drugačija - naučnici su modifikovali verziju virusa obične prehlade kojom su se zaražavale šimpanze i dodali joj deo genetskog koda Kovida-19.
Sve tri odobrene su za upotrebu u Velikoj Britaniji i SAD-u. Meksiko, Čile i Kostarika već su počele da daju Fajzerovu vakcinu, dok je brazilska vlada dala zeleno svetlo Oksfordovoj i Sinovak vakcini.
Postoje li i druge vakcine protiv Kovida?
U ponudi za vakcinisanje protiv korona virusa u Srbiji je i kineska vakcina BBIBP-KorV (BBIBP-CorV), kineske državne kompanije Sinofarm, sa sedištem u Šangaju.
Milion doza ove vakcine stiglo je u Srbiju 16. januara.
Kineski zvaničnici su 30. decembra objavili da je ova vakcina, posle tri faze ispitivanja, 79 odsto efikasna.
U Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), gde je vakcina početkom januara odobrena, objavljeno da je njena efikasnost 84 odsto, na osnovu preliminarnih rezultata treće faze ispitivanja.
Sinofarmova vakcina se, van Kine, trenutno testira širom sveta, a odobrena je u Srbiji, Bahreinu, Egiptu, Jordanu, na Sejšelima i u UAE.
Sinofarm vakcina se prima u dve doze na 28 dana.
Zasnovana je na tradicionalnoj tehnologiji koja koristi umrtvljeni virus.
- Zato se kaže da je ovo stara tehnologija, jer se putem vakcine u organizam ubacuje umrtvljeni virus, imuni sistem se bori i stvara antitela protiv S-proteina. Ova vakcina je po tehnologiji kojom je napravljena slična vakcini koja se svake godine prima protiv sezonskog gripa - rekao je doktor Nebojša Bohucki.
Koronavak, koju je izradio pekinški Sinovak, takođe se daje u Kini, Singapuru, Maleziji, Indoneziji i na Filipinima, a koristi tradicionalniji metod upotrebe mrtvih čestica virusa.
Međutim, njena tačna efikasnost dovedena je u pitanje posle nekompletnih podataka iz poznih faza testiranja u Turskoj i Indoneziji, kao i zabrinutosti izražene u Brazilu, gde su istraživači sugerisali da je ona samo 50,4 odsto efikasna.
U Indiji se daje Kovišild, koji je razvila Astrazeneka u saradnji sa Univerzitetom Oksford, i Kovaksin, koji je izradila lokalna firma Barat Biotek.
Rusija koristi vlastitu vakcinu viralnog vektora Sputnjik V, koja koristi modifikovanu verziju virusa.
Ona se upotrebljava i u Argentini, koja je naručila 300.000 doza za početni program imunizacije.
Afrička unija je naručila 270 miliona doza od raznih dobavljača - Fajzer, Astrazeneka (preko Serumskog instituta Indije) i Džonson i Džonson, koji još ispituje vlastitu vakcinu.
Uz to ide još i 600 miliona doza nabavljenih preko globalne inicijative Kovaks, koja radi na tome da vakcine obezbedi zemljama sa nižim primanjima, a predvode je SZO i Savez za vakcine Gavi.
Da li da se vakcinišem protiv Kovida?
Vakcina nije obavezna nigde - ali se savetuje za ogromnu većinu ljudi, s izuzetkom malog broja njih koji to ne rade iz medicinskih razloga.
CDC tvrdi da vakcina nudi zaštitu od zaražavanja Kovidom-19, kao i da pomaže da se zaštite drugi. Ali je i opisuje i kao najvažniji alat u pronalasku načina da se izađe iz pandemije.
SZO procenjuje da će između 65 i 70 odsto ljudi morati da bude imuno pre nego što se prekine prenošenje, što predstavlja veliki podstrek da se ljudi vakcinišu.
Neki su izrazili zabrinutost zbog brzine kojom su nastale vakcine protiv Kovida.
Iako je istina da naučnici obično provode godine i godine izrađujući i testirajući vakcine, globalno interesovanje za rešenje ubrzalo je stvari i SZO je sarađivala sa naučnicima, poslovnim kompanijama i zdravstvenim organizacijama upravo na tome.
Ukratko, vakcinacija milijardi ljudi sprečiće prenošenje Kovida-19 i utrti put imunitetu krda. Jednom kad to postignemo, brže ćemo moći da se vratimo normalnom životu.
