СВЕ О ВАКЦИНИ ПРОТИВ КОВИДА: Шта је уопште цепиво и које су највеће предности имунизације?
Све што треба да знате о имунизацији и како она може да помогне у борби против Ковида-19.
Широм планете спроводе са масовни програми вакцинације у покушају да се пандемија Ковида-19 стави под контролу.
Информације и савети често умеју да збуњују, али основне чињенице о вакцинама могу да вам помогну да се пробијете кроз ту буку података.
"СУЗЕ ПАЦИЈЕНАТА НИКАД НЕЋУ ЗАБОРАВИТИ" Млади медицинари који су први посао добили баш у црвеној зони (ФОТО)
КОРОНА НАМ ДОНЕЛА ЈОШ ЈЕДАН ЗДРАВСТВЕНИ ПРОБЛЕМ: "Карантинска кратковидост" највише погађа децу, а који су симптоми?
ДА ЛИ ЈЕ НА ВИДИКУ ПОПУШТАЊЕ МЕРА У СРБИЈИ? Криву смо успели да заравнимо, али четири бројке и даље ЗАБРИЊАВАЈУ
Шта је вакцина?
Па, она припрема ваше тело за борбу против неке конкретне инфекције, вируса или болести.
Вакцине садрже неактивне или ослабљене фрагменте организма који изазива болест или "образац" који ће покренути исту реакцију.
То имуни систем у телу наводи да препозна уљеза ако се сретне с њим и произведе антитела како би тело научило да се бори против њега - мало је вероватно да ћете се озбиљно разболети, али један мали део људи доживи нуспојаве, најчешће болове у рукама и привремену температуру.
Након тога, развијете имунитет на болест. Центар за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) у САД каже да су због тога вакцине толико моћне: за разлику од већине лекова, који лече неку болест, вакцине је спречавају.
Јесу ли вакцине безбедне?
Рани облик вакцинације открили су Кинези још у 10. веку, али тек је 1796. године Едвард Џенер приметио да релативно блага инфекција крављих богиња штити од великих богиња.
Тестирао је ту теорију, а његова открића су објављена две године касније и тако је настала реч "вакцина" - од латинског "вака", за краву.
Вакцине се нашироко сматрају једном од највећих медицинских открића савременог света - оне спречавају два до три милиона смрти сваке године и заустављају 20 болести, према подацима Светске здравствене организација (СЗО).
ЦДЦ каже да се оне ригорозно тестирају пре него што се изнесу на тржиште, прво се испитујући у лабораторијама и на животињама, пре него што се подвргавају клиничким испитивањима на људима, и на крају их одобре здравствени регулатори.
Постоје ризици, али као и са свим лековима, предности су далеко веће.
На пример, дечје болести које су биле уобичајене пре свега једне генерације, све су ређе управо због вакцина. А велике богиње - које су убиле стотине милиона људи - потпуно су искорењене.
Али за успех су често потребне деценије. Африка је проглашена слободном од дечје парализе тек у августу прошле године, неких 30 година након што је почела кампања глобалне масовне вакцинације.
Стручњаци упозоравају да ће вероватно бити потребни месеци, можда чак и године, да би се вакцинисало довољно светске популације против Ковида-19 и стигло до тачке када можемо да се вратимо у нормалу.
Како се праве вакцине?
Када неки нови патоген - као што је бактерија, вирус, паразит или гљива - уђе у тело, антиген покреће наглу производњу антитела за борбу против њега.
Традиционалне вакцине помажу тако што у особу унесу ослабљени или неактивни део антигена, пре него што се она сусретне са патогеном у свакодневном животу.
То имуни систем наводи да реагује као што би иначе кад би се сусрео са правим патогеном.
Међутим, за израду неких од вакцина против корона вируса коришћене су новије методе.
По чему се разликују вакцине против Ковида?
Фајзер-Бионтек и Модерна су вакцине информацијске мРНК које користе део генетског кода вируса.
Уместо да користе ослабљени или неактивни антиген, оне уче телесне ћелије како да праве "шиљасти протеин" са површине вируса који изазива Ковид-19, покрећући имуну реакцију да би створила антитела која ће се борити против њега.
Оксфорд-Астразенекина вакцина је још другачија - научници су модификовали верзију вируса обичне прехладе којом су се заражавале шимпанзе и додали јој део генетског кода Ковида-19.
Све три одобрене су за употребу у Великој Британији и САД-у. Мексико, Чиле и Костарика већ су почеле да дају Фајзерову вакцину, док је бразилска влада дала зелено светло Оксфордовој и Синовак вакцини.
Постоје ли и друге вакцине против Ковида?
У понуди за вакцинисање против корона вируса у Србији је и кинеска вакцина BBIBP-KorV (BBIBP-CorV), кинеске државне компаније Синофарм, са седиштем у Шангају.
Милион доза ове вакцине стигло је у Србију 16. јануара.
Кинески званичници су 30. децембра објавили да је ова вакцина, после три фазе испитивања, 79 одсто ефикасна.
У Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ), где је вакцина почетком јануара одобрена, објављено да је њена ефикасност 84 одсто, на основу прелиминарних резултата треће фазе испитивања.
Синофармова вакцина се, ван Кине, тренутно тестира широм света, а одобрена је у Србији, Бахреину, Египту, Јордану, на Сејшелима и у УАЕ.
Синофарм вакцина се прима у две дозе на 28 дана.
Заснована је на традиционалној технологији која користи умртвљени вирус.
- Зато се каже да је ово стара технологија, јер се путем вакцине у организам убацује умртвљени вирус, имуни систем се бори и ствара антитела против С-протеина. Ова вакцина је по технологији којом је направљена слична вакцини која се сваке године прима против сезонског грипа - рекао је доктор Небојша Бохуцки.
Коронавак, коју је израдио пекиншки Синовак, такође се даје у Кини, Сингапуру, Малезији, Индонезији и на Филипинима, а користи традиционалнији метод употребе мртвих честица вируса.
Међутим, њена тачна ефикасност доведена је у питање после некомплетних података из позних фаза тестирања у Турској и Индонезији, као и забринутости изражене у Бразилу, где су истраживачи сугерисали да је она само 50,4 одсто ефикасна.
У Индији се даје Ковишилд, који је развила Астразенека у сарадњи са Универзитетом Оксфорд, и Коваксин, који је израдила локална фирма Барат Биотек.
Русија користи властиту вакцину виралног вектора Спутњик В, која користи модификовану верзију вируса.
Она се употребљава и у Аргентини, која је наручила 300.000 доза за почетни програм имунизације.
Афричка унија је наручила 270 милиона доза од разних добављача - Фајзер, Астразенека (преко Серумског института Индије) и Џонсон и Џонсон, који још испитује властиту вакцину.
Уз то иде још и 600 милиона доза набављених преко глобалне иницијативе Ковакс, која ради на томе да вакцине обезбеди земљама са нижим примањима, а предводе је СЗО и Савез за вакцине Гави.
Да ли да се вакцинишем против Ковида?
Вакцина није обавезна нигде - али се саветује за огромну већину људи, с изузетком малог броја њих који то не раде из медицинских разлога.
ЦДЦ тврди да вакцина нуди заштиту од заражавања Ковидом-19, као и да помаже да се заштите други. Али је и описује и као најважнији алат у проналаску начина да се изађе из пандемије.
СЗО процењује да ће између 65 и 70 одсто људи морати да буде имуно пре него што се прекине преношење, што представља велики подстрек да се људи вакцинишу.
Неки су изразили забринутост због брзине којом су настале вакцине против Ковида.
Иако је истина да научници обично проводе године и године израђујући и тестирајући вакцине, глобално интересовање за решење убрзало је ствари и СЗО је сарађивала са научницима, пословним компанијама и здравственим организацијама управо на томе.
Укратко, вакцинација милијарди људи спречиће преношење Ковида-19 и утрти пут имунитету крда. Једном кад то постигнемо, брже ћемо моћи да се вратимо нормалном животу.
