Svet na ivici globalne nestašice hrane? Više od 150 laureata uputilo apel - "Potrebna su veća ulaganja u prehrambenu industriju"
Više od 150 dobitnika Nobelove nagrade i Svetske nagrade za hranu objavili su 14. januara otvoreno pismo u kojem su istakli da su potrebna mnogo veća ulaganja u istraživanja, proizvodnju i distribuciju hrane kako bi se u narednim decenijama sprečila globalna kriza sa hranom.
U pismu se navodi da se oko 700 miliona ljudi danas suočava sa "nesigurnošću hrane i očajničkim siromaštvom" ali da će, ako se ne ulože "napori bez presedana" da se proizvodi više hrane, mnogo veći broj ljudi biti u takvoj situaciji, pre svega zbog klimatskih promena, ratova i rasta stanovništva.
- Koliko god to bilo teško i neprijatno zamisliti, čovečanstvo ide ka tome da do sredine veka nesigurnost hrane bude još veća a svet još nestabilniji nego danas - navodi se u pismu koje su potpisala 153 dobitnika te dve nagrade, prenosi agencija AP.
Oni ukazuju i da će se zbog klimatskih promena smanjiti produktivnost većine glavnih namirnica, a da su potrebna značajna povećanja da bi se prehranilo svetsko stanovništvo koje će do 2050. porasti za 1,5 milijardi ljudi.
- Nismo na pravom putu da zadovoljimo buduće potrebe za hranom. Nismo ni blizu - dodaje se u pismu.
Laureati su ukazali na očekivano smanjenje proizvodnje kukuruza u Africi i moguću još veću degradaciju zemljišta i nestašice vode u većem delu sveta.
U pismu se ističe da bi drastično povećanje finansiranja istraživanja zajedno sa efikasnijim načinima za razmenu informacija i distribuciju hrane moglo sprečiti krizu gladi.
Dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 2011. Brajan Šmit izjavio je da je potreba da se drastično poveća proizvodnja hrane u narednim decenijama veliki izazov, ali da se taj problem može rešiti kroz odgovarajuće finansiranje istraživanja i globalno liderstvo.
Šmit je rekao da se nada da će vlade u SAD, evropskim i drugim zemljama moći da se posvete rešavanju problema, ali da misli da je potrebno da privatne grupe preuzmu vođstvo u finansiranju početnih koraka koji će privući pažnju političara i podstaći ih na akciju.
U pismu se poziva na "transformacione napore" poput poboljšanja fotosinteze u osnovnim kulturama kao što su pšenica i pirinač, razvoja useva koji se ne oslanjaju toliko na hemijska đubriva i produženja roka trajanja voća i povrća.
Naučnica za istraživanje klime u NASA Sintija Rozencvajg, dobitnica Svetske nagrade za hranu 2022. godine, rekla je da istraživači već nalaze rešenja, ali da su za njihovu širu primenu potrebne veće finansije, kao i da svetski lideri pridaju veću važnost njihovom radu.
Izvor: Dnevni evropski servis
