SVIMA PREKIPELO ZBOG MASOVNOG TURIZMA - Putovanja više neće biti ista?! Spremaju se OGROMNE PROMENE, a jedna stvar će posebno teško pasti Srbima

Lokalno stanovništvo krivi turiste za povećanje troškova stanovanja, inflaciju i izazivanje degradacije životne sredine. Neki regioni koji su najviše pogođeni masovnim turizmom počinju da preduzimaju male korake kako bi ublažili zabrinutost svojih stanovnika, zbog čega se postavlja pitanje - da li će putovanja na najpopularnije destinacije u budućnosti izgledati znatno drugačije?

Članovi nekoliko stotina udruženja u Španiji, koja su poznata kao "Ecologas", marširali su nedavno kroz grad El Puerto de Santa Maria, kako bi osudili „nekontrolisani masovni turizam“. Oni su skandirali: „Naš grad nije na prodaju!“.

Hiljade demonstranata marširalo je i u Barseloni da osudi "višak turista", što je prethodilo još jednoj velikoj demonstraciji protiv masovnog turizma na Majorci, ostrvu poznatom po svojim plažama, zaštićenim potocima, krečnjačkim planinama i arheološkim nalazištima.

Marš protiv masovnog turizma

Španija je registrovala dodatnih 24 miliona turista u prvom kvartalu 2024. u poređenju sa istim periodom prethodne godine, što predstavlja godišnji porast od 14,5 odsto. Ova zemlja je i 2023. zabeležila rekordan broj međunarodnih posetilaca.

Procvat turizma podiže cene u prodavnicama, kao i troškove stanovanja, zbog čega lokalni stanovnici kažu da im je otežano iznajmljivanje stanova.

Popularne destinacije u Španiji kao što su Barselona i Sevilja, ali i Venecija u Italiji, Etreta u Francuskoj, Atina i Paros u Grčkoj, pretrpele su udarce u turizmu tokom godina pandemije korona virusa. Turizam u Evropi i u drugim delovima sveta sada ponovo cveta, a ljudi su ohrabreni jeftinim letovima ili promocijom određenih destinacija na društvenim mrežama.

Ovaj sektor predstavlja neosporan izvor prihoda za pomenute zemlje. Porast posetilaca i cena u Španiji doveo je do povećanja turističke potrošnje za 22,6 odsto u prvom kvartalu 2024. godine, premašivši 31,5 milijardi evra, prema Nacionalnom institutu za statistiku. Ipak, nekontrolisani masovni turizam takođe sve više predstavlja pošast za lokalno stanovništvo.

Španija krcata turistima

Barselona, najposećeniji grad u Španiji, ugosti oko 12 miliona ljudi godišnje, od kojih mnogi dolaze kruzerima i trajektima. Sve veći broj turista svake godine vrši pritisak na zdravstvene usluge, upravljanje otpadom, vodosnabdevanje i stanovanje – na štetu stanovnika.

Oko 3.000 ljudi marširalo je gradom početkom jula uzvikujući: "Turisti, idite kući!".

Vlasti su reagovale najavom da će zabraniti iznajmljivanje stanova turistima do 2028. godine, što znači da će ukupno 10.000 stanova izgubiti licence za kratkoročni zakup na platformama kao što je Airbnb. Gradonačelnik je takođe najavio planove za povećanje turističke takse za putnike koji posećuju grad kraće od 12 sati.

Meštani u Andaluziji, još jednoj španskoj destinaciji popularnoj među međunarodnim turistima, takođe su izrazili svoje ogorčenje zbog masovnog turizma.

- Sanjam da se povučem, izdam stan i napustim Sevilju. Centar grada je možda dobar za popiti pivo, ali je postao agresivno i nepodnošljivo mesto za život - rekao je Francisko Martinez.

Gradonačelnik Sevilje objavio je u februaru da je u toku plan za naplatu ulaznice na Plaza de Espanja, glavnu atrakciju koja je posebno popularna među turistima koji posećuju prestonicu Andaluzije.

U Veneciji naplaćuju ulaz, u Amsterdamu dižu cene taksi

Vlasti u Veneciji već su pokrenule pilot-program za naplatu jednodnevnih izleta u gradu. Cena je pet evra, da bi turisti mogli da šetaju poznatim kanalima tokom dana. Većina stanovnika je ovu meru ocenila kao nedovoljnu, zato što bi radije ograničili broj posetilaca dnevno, kako bi uspešno zaštitili grad. Peru je, na primer, usvojio meru da ograniči pristup Maču Pikčuu na 2.500 posetilaca dnevno.

Drugi evropski gradovi, poput Amsterdama u Holandiji, odlučili su se za povećanje turističke takse. Holandska prestonica potvrdila je da povećava turističku taksu na hotelske sobe na 12,5 odsto cene za sve posetioce. Grad, koji aktivno radi na sprečavanju vrste turizma koji ugrožava kvalitet života njegovih stanovnika, takođe je pooštrio propise kako bi obuzdao turizam povezan sa konzumacijom kanabisa, a sada zabranjuje izgradnju novih hotela.

I Grcima dosta turista

U jednom okrugu u Atini u Grčkoj, lokalno stanovništvo je sve više frustrirano prisustvom turista.

- Oni uzimaju naše domove dok žive na Maldivima. A mi im dajemo caciki (grčka salata) - rekao je jedan stanovnik.

Kompanije u ovom boemskom okrugu pretvaraju zgrade u prostore za rad, kako bi se smestili digitalni nomadi. Ukupan broj kratkoročnih zakupa u Atini porastao je za skoro 500 odsto za manje od jedne decenije.

Da bi usporila fenomen masovnog turizma, Grčka je počela da povećava poreze i udvostručuje minimalne potrebne investicije za "zlatnu vizu“. Ipak, vlada okleva da usvoji strože mere.

- Moramo da uzmemo u obzir potrebe celokupnog stanovništva, i zakupaca i vlasnika - rekao je Hari Teoharis, bivši zamenik grčkog ministra nacionalne ekonomije i finansija.

On je dodao da su potrebna dalja istraživanja kako bi se izbeglo preduzimanje mera koje bi uništile tržište.

Horde turista na Santoriniju

Tu je i pobuna "pokret peškira" nastala je kao pokret protiv privatizacije plaža na ostrvu.

- Zabrinuti smo zbog otimanja plaža od strane kompanija koje eksploatišu deo obale - poručili su stanovnici.

Kao ključna stanica za grčka krstarenja, ostrvo Santorini svake godine registruje horde turista koje preplavljuju hotele, plaže i restorane. Od 32,7 miliona ljudi koji su prošle godine posetili Grčku, oko 3,4 miliona posetilo je ostrvo koje ima samo 15.500 stanovnika.

U uskim ulicama grada, meštani postavljaju natpise pozivajući posetioce da poštuju njihove domove.

- Poštujte! Ovo je vaš odmor, ali to je naš dom - poručili su.

Oko 800 brodova sa oko 1,3 miliona putnika stiglo je na Santorini u 2023. godini. S obzirom da su delovi ostrva na ivici zasićenja, vlasti razmatraju uvođenje ograničenja.

Tenzije između lokalaca i turista

Francuska se takođe bori sa problemom masovnog turizma. Vlasti se pitaju kako da se nose sa milionima posetilaca koji su koncentrisani na nekoliko lokacija kao što su Pariz, Mon Sen Mišel i nacionalni park u blizini Marseja.

Oko 1,5 miliona turista svake godine dolazi u Etretat na severnoj obali Francuske, kako bi posetili čuvene litice, ponekad dovodeći svoje živote u opasnost da bi se slikali za društvene mreže.

- Priroda turizma se promenila u poslednjih deset godina. To je Instagram turizam koji uopšte nije zainteresovan za okolinu - rekla je Brižit Kot, predsednica Udruženja stanovnika starog grada Ansi.

Japan je nedavno reagovao protiv ove vrste turizma kada su vlasti malog grada u blizini planine Fudži napravile panele od mreže da pokriju posebno tražen pogled na stratovulkan. Inicijativa je imala za cilj da sakrije panoramski pogled od turista koje lokalno stanovništvo smatra nepristojnim.

Ograda je nedavno uklonjena na Fudžiju, ali su vlasti upozorile da bi ponovo mogla da bude postavljena ako se turisti vrate u velikom broju.

Osim tenzija između turista i stanovnika, masovni turizam često dovodi do degradacije životne sredine. U Etretatu, gaženje obala uzrokuje eroziju i uništavanje biodiverziteta. Čamci koji stižu u plitke lagune Venecije nanose ogromnu štetu. A na Mont Everestu, prenaseljenost izaziva veliko zagađenje.

Iako ne postoji univerzalno rešenje, vlasti znaju da moraju da deluju oprezno.

Srbija Danas/France 24