СВИМА ПРЕКИПЕЛО ЗБОГ МАСОВНОГ ТУРИЗМА - Путовања више неће бити иста?! Спремају се ОГРОМНЕ ПРОМЕНЕ, а једна ствар ће посебно тешко пасти Србима

Локално становништво криви туристе за повећање трошкова становања, инфлацију и изазивање деградације животне средине. Неки региони који су највише погођени масовним туризмом почињу да предузимају мале кораке како би ублажили забринутост својих становника, због чега се поставља питање - да ли ће путовања на најпопуларније дестинације у будућности изгледати знатно другачије?

Чланови неколико стотина удружења у Шпанији, која су позната као "Ецологас", марширали су недавно кроз град Ел Пуерто де Санта Мариа, како би осудили „неконтролисани масовни туризам“. Они су скандирали: „Наш град није на продају!“.

Хиљаде демонстраната марширало је и у Барселони да осуди "вишак туриста", што је претходило још једној великој демонстрацији против масовног туризма на Мајорци, острву познатом по својим плажама, заштићеним потоцима, кречњачким планинама и археолошким налазиштима.

Марш против масовног туризма

Шпанија је регистровала додатних 24 милиона туриста у првом кварталу 2024. у поређењу са истим периодом претходне године, што представља годишњи пораст од 14,5 одсто. Ова земља је и 2023. забележила рекордан број међународних посетилаца.

Процват туризма подиже цене у продавницама, као и трошкове становања, због чега локални становници кажу да им је отежано изнајмљивање станова.

Популарне дестинације у Шпанији као што су Барселона и Севиља, али и Венеција у Италији, Етрета у Француској, Атина и Парос у Грчкој, претрпеле су ударце у туризму током година пандемије корона вируса. Туризам у Европи и у другим деловима света сада поново цвета, а људи су охрабрени јефтиним летовима или промоцијом одређених дестинација на друштвеним мрежама.

Овај сектор представља неоспоран извор прихода за поменуте земље. Пораст посетилаца и цена у Шпанији довео је до повећања туристичке потрошње за 22,6 одсто у првом кварталу 2024. године, премашивши 31,5 милијарди евра, према Националном институту за статистику. Ипак, неконтролисани масовни туризам такође све више представља пошаст за локално становништво.

Шпанија крцата туристима

Барселона, најпосећенији град у Шпанији, угости око 12 милиона људи годишње, од којих многи долазе крузерима и трајектима. Све већи број туриста сваке године врши притисак на здравствене услуге, управљање отпадом, водоснабдевање и становање – на штету становника.

Око 3.000 људи марширало је градом почетком јула узвикујући: "Туристи, идите кући!".

Власти су реаговале најавом да ће забранити изнајмљивање станова туристима до 2028. године, што значи да ће укупно 10.000 станова изгубити лиценце за краткорочни закуп на платформама као што је Аирбнб. Градоначелник је такође најавио планове за повећање туристичке таксе за путнике који посећују град краће од 12 сати.

Мештани у Андалузији, још једној шпанској дестинацији популарној међу међународним туристима, такође су изразили своје огорчење због масовног туризма.

- Сањам да се повучем, издам стан и напустим Севиљу. Центар града је можда добар за попити пиво, али је постао агресивно и неподношљиво место за живот - рекао је Франциско Мартинез.

Градоначелник Севиље објавио је у фебруару да је у току план за наплату улазнице на Плаза де Еспања, главну атракцију која је посебно популарна међу туристима који посећују престоницу Андалузије.

У Венецији наплаћују улаз, у Амстердаму дижу цене такси

Власти у Венецији већ су покренуле пилот-програм за наплату једнодневних излета у граду. Цена је пет евра, да би туристи могли да шетају познатим каналима током дана. Већина становника је ову меру оценила као недовољну, зато што би радије ограничили број посетилаца дневно, како би успешно заштитили град. Перу је, на пример, усвојио меру да ограничи приступ Мачу Пикчуу на 2.500 посетилаца дневно.

Други европски градови, попут Амстердама у Холандији, одлучили су се за повећање туристичке таксе. Холандска престоница потврдила је да повећава туристичку таксу на хотелске собе на 12,5 одсто цене за све посетиоце. Град, који активно ради на спречавању врсте туризма који угрожава квалитет живота његових становника, такође је пооштрио прописе како би обуздао туризам повезан са конзумацијом канабиса, а сада забрањује изградњу нових хотела.

И Грцима доста туриста

У једном округу у Атини у Грчкој, локално становништво је све више фрустрирано присуством туриста.

- Они узимају наше домове док живе на Малдивима. А ми им дајемо цацики (грчка салата) - рекао је један становник.

Компаније у овом боемском округу претварају зграде у просторе за рад, како би се сместили дигитални номади. Укупан број краткорочних закупа у Атини порастао је за скоро 500 одсто за мање од једне деценије.

Да би успорила феномен масовног туризма, Грчка је почела да повећава порезе и удвостручује минималне потребне инвестиције за "златну визу“. Ипак, влада оклева да усвоји строже мере.

- Морамо да узмемо у обзир потребе целокупног становништва, и закупаца и власника - рекао је Хари Теохарис, бивши заменик грчког министра националне економије и финансија.

Он је додао да су потребна даља истраживања како би се избегло предузимање мера које би уништиле тржиште.

Хорде туриста на Санторинију

Ту је и побуна "покрет пешкира" настала је као покрет против приватизације плажа на острву.

- Забринути смо због отимања плажа од стране компанија које експлоатишу део обале - поручили су становници.

Као кључна станица за грчка крстарења, острво Санторини сваке године региструје хорде туриста које преплављују хотеле, плаже и ресторане. Од 32,7 милиона људи који су прошле године посетили Грчку, око 3,4 милиона посетило је острво које има само 15.500 становника.

У уским улицама града, мештани постављају натписе позивајући посетиоце да поштују њихове домове.

- Поштујте! Ово је ваш одмор, али то је наш дом - поручили су.

Око 800 бродова са око 1,3 милиона путника стигло је на Санторини у 2023. години. С обзиром да су делови острва на ивици засићења, власти разматрају увођење ограничења.

Тензије између локалаца и туриста

Француска се такође бори са проблемом масовног туризма. Власти се питају како да се носе са милионима посетилаца који су концентрисани на неколико локација као што су Париз, Мон Сен Мишел и национални парк у близини Марсеја.

Око 1,5 милиона туриста сваке године долази у Етретат на северној обали Француске, како би посетили чувене литице, понекад доводећи своје животе у опасност да би се сликали за друштвене мреже.

- Природа туризма се променила у последњих десет година. То је Инстаграм туризам који уопште није заинтересован за околину - рекла је Брижит Кот, председница Удружења становника старог града Анси.

Јапан је недавно реаговао против ове врсте туризма када су власти малог града у близини планине Фуџи направиле панеле од мреже да покрију посебно тражен поглед на стратовулкан. Иницијатива је имала за циљ да сакрије панорамски поглед од туриста које локално становништво сматра непристојним.

Ограда је недавно уклоњена на Фуџију, али су власти упозориле да би поново могла да буде постављена ако се туристи врате у великом броју.

Осим тензија између туриста и становника, масовни туризам често доводи до деградације животне средине. У Етретату, гажење обала узрокује ерозију и уништавање биодиверзитета. Чамци који стижу у плитке лагуне Венеције наносе огромну штету. А на Монт Евересту, пренасељеност изазива велико загађење.

Иако не постоји универзално решење, власти знају да морају да делују опрезно.

Србија Данас/Франце 24