"Tako se ja u epileptičnom napadu tresem na sceni, a iz mantije mi ispadaju novac i cigare": Poslednji intervju velikog Ejdusa
Poznati srpski glumac Predrag Ejdus preminuo je večeras posle duže bolesti u 72. godini.
Više od pola veka se bavio glumom, odigrao je više od 250 pozorišnih, filmskih i televizijskih uloga, i rekao je da će igrati sve do poslednjeg atoma mentalne i fizičke snage. Predrag Ejdus proslavio se u komedijama "Kir Janja" i "Šovinistička farsa", a poklonici pozorišta sigurno pamte i njegove antologijske uloge likova Joakima Vujića, Laze Dunđerskog, Borisa Godunova, Fausta, Ignjaca Glembaja, Kafke, Napoleona.
PREMINUO Predrag Ejdus: Umro u Beogradu posle duže bolesti
Nedavno je u Jagodini, na Danima komedije, dobio "Zlatnog ćurana" za životno delo. A na tadašnje pitanje da li je komedija najzahtevniji žanr u glumi, rekao je:
- Slažem se potpuno. Mislim da je sigurno neophodan veliki dar, iskustvo. Uostalo, glumci su se nekada delili na komičare i tragičare. Mislim da dobar glumac, koji ume da igra komediju, može isto tako briljantno da igra i tragediju. Odmah ću vam reći jedan primer, jednog sjajnog glumca iz naše baštine, a to je bio Mija Aleksić. On je bio briljantan komičar, ali je isto tako igrao vrhunski tragične uloge. Ne znam nekog velikog tragičara koji je bio i dobar komičar. Komedija je i pitanje ritma, brzine, osećaja mere, osećaja za paradoks. To je jedna posebna vrsta inteligencije koju glumac i glumica, koji su dobri komičari, moraju da imaju. Komedija se bazira na paradoksu i ona naknadno osvešćuje. Prvo dolazi smeh, a onda dolazi razmišljanje. Tako da ja beskrajno volim da igram komediju.
Na pitanje da li je tačno da je samo Zoran Radmilović odigrao više predstava od njega, "Radovana Trećeg" je odigrao 299 puta, Ejdus je rekao:
Selaković položio vence na Vidu: Ovo je mesto stradanja i vaskrsnuća srpske vojske (VIDEO)
- Ne znam tačno taj podatak. Ne znam tačno ni koliko je "Kir Janja" odigrano, ali ja imam jednu predstavu, koju sam odigrao 1.800 puta "Šovinističku farsu". Doduše, u četiri nastavka. Ali, prvi nastavak koji sma igrao sa Josifom Tatićem, mojim dragim prijateljem i koelgom, za osam ili devet godina, odigrao sam 800 puta. Tako da je to fenomen.
Glumac se prisetio da je u "Braći Karamazovima" svojevremeno igrao Aljošu Karamazova, a da je u to doba u Narodnom pozorištu bila mala ekipa koja je igrala poker.
- Ja sam voleo da igram karte i dan-danas ih volim. Dakle, ja sam u mantiji, igram pravoslavnog iskušenika, ali imam duboke džepove u mantiji, koji se ne vide. Bila je jedna vrlo napeta situacija u pokeru, gde je bilo hoće li partner platiti nešto ili neće. Na kraju partner plati, ja dobijem, sakupim sve te novce, cigarete, upaljač... Trpam u te džepove od mantije i u poslednjem trenutku stižem na scenu. Kraj scene te velike čuvene predstave je epileptični napad Aljoše Karamazova, koji smo mi izmislili, a koji je Ljubiša Georgijevski režirao, te se ja u nekom epileptičnom luku tresem na samoj sceni, ali nisam svestan da u tom trenutku iz moje mantije, toga kaluđera, isposnika mladog, ispadaju karte, novac, cigarete, upaljač i to se sve prosipa ispred publike. A ja pritom uopšte nisam svestan da se to sve događa, jer sam u velikom epiletičnom transu - pričao je tada Ejdus.
