"Тако се ја у епилептичном нападу тресем на сцени, а из мантије ми испадају новац и цигаре": Последњи интервју великог Ејдуса
Познати српски глумац Предраг Ејдус преминуо је вечерас после дуже болести у 72. години.
Више од пола века се бавио глумом, одиграо је више од 250 позоришних, филмских и телевизијских улога, и рекао је да ће играти све до последњег атома менталне и физичке снаге. Предраг Ејдус прославио се у комедијама "Кир Јања" и "Шовинистичка фарса", а поклоници позоришта сигурно памте и његове антологијске улоге ликова Јоакима Вујића, Лазе Дунђерског, Бориса Годунова, Фауста, Игњаца Глембаја, Кафке, Наполеона.
ПРЕМИНУО Предраг Ејдус: Умро у Београду после дуже болести
Недавно је у Јагодини, на Данима комедије, добио "Златног ћурана" за животно дело. А на тадашње питање да ли је комедија најзахтевнији жанр у глуми, рекао је:
- Слажем се потпуно. Мислим да је сигурно неопходан велики дар, искуство. Уостало, глумци су се некада делили на комичаре и трагичаре. Мислим да добар глумац, који уме да игра комедију, може исто тако бриљантно да игра и трагедију. Одмах ћу вам рећи један пример, једног сјајног глумца из наше баштине, а то је био Мија Алексић. Он је био бриљантан комичар, али је исто тако играо врхунски трагичне улоге. Не знам неког великог трагичара који је био и добар комичар. Комедија је и питање ритма, брзине, осећаја мере, осећаја за парадокс. То је једна посебна врста интелигенције коју глумац и глумица, који су добри комичари, морају да имају. Комедија се базира на парадоксу и она накнадно освешћује. Прво долази смех, а онда долази размишљање. Тако да ја бескрајно волим да играм комедију.
На питање да ли је тачно да је само Зоран Радмиловић одиграо више представа од њега, "Радована Трећег" је одиграо 299 пута, Ејдус је рекао:
Селаковић положио венце на Виду: Ово је место страдања и васкрснућа српске војске (ВИДЕО)
- Не знам тачно тај податак. Не знам тачно ни колико је "Кир Јања" одиграно, али ја имам једну представу, коју сам одиграо 1.800 пута "Шовинистичку фарсу". Додуше, у четири наставка. Али, први наставак који сма играо са Јосифом Татићем, мојим драгим пријатељем и коелгом, за осам или девет година, одиграо сам 800 пута. Тако да је то феномен.
Глумац се присетио да је у "Браћи Карамазовима" својевремено играо Аљошу Карамазова, а да је у то доба у Народном позоришту била мала екипа која је играла покер.
- Ја сам волео да играм карте и дан-данас их волим. Дакле, ја сам у мантији, играм православног искушеника, али имам дубоке џепове у мантији, који се не виде. Била је једна врло напета ситуација у покеру, где је било хоће ли партнер платити нешто или неће. На крају партнер плати, ја добијем, сакупим све те новце, цигарете, упаљач... Трпам у те џепове од мантије и у последњем тренутку стижем на сцену. Крај сцене те велике чувене представе је епилептични напад Аљоше Карамазова, који смо ми измислили, а који је Љубиша Георгијевски режирао, те се ја у неком епилептичном луку тресем на самој сцени, али нисам свестан да у том тренутку из моје мантије, тога калуђера, испосника младог, испадају карте, новац, цигарете, упаљач и то се све просипа испред публике. А ја притом уопште нисам свестан да се то све догађа, јер сам у великом епилетичном трансу - причао је тада Ејдус.
