"Tip A uglavnom napada decu, dok tip B odrasle" Ovaj virus HARA vrtićima, prenosi se i kada simptomi nestanu - Poznato koji organ je POSEBNO na udaru

Postoje dva tipa sojeva koksaki virusa - tip A i tip B. Tip A uglavnom napada decu, dok tip B uglavnom napada odrasle.

- Međutim, nema oštre granice. Tip A može se pojaviti i kod odraslih, ali je beznačajan, kao što se i tip B može pojaviti kod dece, ali vrlo retko - ističe dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine.

Doktorka Obradović ističa da je tip A BRNU virus, koji je pronađen 1957. godine, na Novom Zelandu. Ipak, njegova prva epidemija desila se 1911. godine, u Americi, i zato se kod nas vrlo često zove američki virus.

- To je koksaki virus, i to je koksaki A6. Često se dešava kod dece, retko kod odraslih, te se javljaju promene na koži dlanova, stopala, na usnama, usnoj duplji, gde deca onda izbegavaju da jedu. To je u stvari jedan beznačajan virus. Ipak, 90 odsto koksaki virusa, da li A ili B, uglavnom prolaze nezapaženo, a onih 10 odsto izazivaju razne komplikacije i mogu biti opasni po srce - naglašava dr Obradović.

Ono što je potrebno znati je i kako se prenosi ovaj virus.

- Vrlo lako se prenosi - prljavim rukama, preko igračaka, obično obolevaju deca do pete godine, mada mogu i kasnije. Takođe, virus se može preneti i kapljičnim putem. Ovaj virus ima inkubaciju jedan do dva dana, te zato u početku mi i ne znamo da je u pitanju taj virus. Ipak, nezgodno je što ovaj virus, nakon prestanka simptoma, i narednih nekoliko dana može da se prenese - ističe dr Saša Milićević, pedijatar.

Kako dr Milićević ističe, ova bolest je jako blaga i ne treba da plaši roditelje.

- Ne treba paničiti, bolest lako prolazi i retko daje komplikacije u smislu nekog meningitisa, upale moždanih ovojnica, upale pluća. To je zaista izuzetak.

Često pranje ruku je jedan od vidova prevencije

- Mora se raditi na jačanju imuniteta. Jedan stabilan imunitet nam je odbrana od svih virusa, pa i koksaki virusa. To je osnovna stvar, jer i koksaki virus tip B, koji napada odrasle, i često ga ima i prilikom raznih respiratornih infekcija. Ipak, kada počnemo da se osećamo malaksalo, kada ne prođe od tri do pet dana, kada osećamo ubrzani rad srca, onda moramo da se javimo lekaru. Ipak, pre svega je bitno jačanje imuniteta, kao kod svih virusnih infekcija - ističe dr Obradović.

- Dobar san, pravilna ishrana, bogata svežim voćem i povrćem, fizička aktivnost, da budemo pozitivni, sve je ovo lek protiv svih virusa i infekcija - dodaje ona.

Ovaj virus se retko kada javi ponovo, ističu lekari za tip A.

Ipak, koksaki virus može biti izuzetno opasan za srce.

- Imamo onih 10 odsto koji imaju neke veće probleme. Pre svega, dolazi do oštećenja srca, jer znamo da srčani mišić mora biti zdrav da bi se kontrahovao, da bi slao krv u sve naše delove tela. Kada ga Koksaki napadne, onda dolazi do oštećenja mišićnih vlakana, i on ne može pravilno da radi, zbog čega dolazi do oštećenja srca, do miokarditisa, perikarditisa. Čak može doći i do meningitisa kod odraslih - navodi dr Obradović.

Srbija Danas/b92