Skrivano skoro pola veka: Misteriozno mesto bivše Jugoslavije koje je čuvalo najveću tajnu - radnike koji su ga gradili dovodili sa povezom preko očiju

Iza tri metalna, ogromna otvora, nalazila su se i nalaze se i dalje, vrata debela jedan metar, kao poslednja linija odbrane. Mesto skriveno od pogleda sveta decenijama, toliko tajno da su radnici koji su ga gradili morali biti transportovani sa povezima na očima. Da stvar bude ozbiljnija, iznad brda oko lokacije nalazila se vojska, spremna da upozori svakog ko bi se približio. Prvo bi sledio hitac upozorenja. Onaj ko bi ignorisao to upozorenje, platio bi svojim životom.

Međutim, gotovo niko nije imao priliku da testira ove mere sigurnosti, jer do 1992. godine niko nije znao da ovo mesto uopšte postoji. Da bi se sačuvala tajnost, u blizini je podignuta kamuflaža - čuvena fabrika municije u Konjicu. Ona je prekrila jedan od najvećih i najvažnijih projekata bivše Jugoslavije, koji je pod zemljom skriven duboko u bosanskim planinama.

Tokom 26 godina, radnici su bez znanja radili na izgradnji Titovog bunkera, koji je služio kao sklonište u slučaju nuklearnog rata. U pitanju je ARK D-0, Titova "Nojeva barka" i treći najskuplji projekat Jugoslavije. Ovaj tajanstveni bunker bio je predviđen da zaštiti 350 odabranih ljudi - najviših političkih i vojnih lidera - i omogući im opstanak čak i u slučaju nuklearnog Armagedona.

Titov bunker ARK D-0, poznat i kao "Atomska ratna komanda", jedan je od najspektakularnijih objekata iz perioda Hladnog rata. Smešten duboko ispod planine Zlatar, u blizini grada Konjica u Bosni i Hercegovini, ovaj objekat je građen u tajnosti tokom 26 godina, između 1953. i 1979. godine. Izgradnja bunkera koštala je oko 4,6 milijardi dolara i bila je namenjena da pruži zaštitu Josipu Brozu Titu i 350 ključnih političkih i vojnih lidera SFRJ u slučaju nuklearnog napada.

Sam bunker je neverovatna podzemna struktura, prostire se na površini od 6.500 kvadratnih metara i nalazi se 280 metara ispod površine zemlje. Sastoji se od 12 međusobno povezanih blokova, uključujući prostorije za boravak, kancelarije, konferencijske sale, kao i sobe za strateško planiranje. Objekt je dizajniran tako da izdrži nuklearni udar jačine 25 kilotona, a u njemu su postojali optimalni uslovi za život - konstantna temperatura između 21 i 23 stepena Celzijusa i vlažnost vazduha između 50% i 60%.

Osim vojne funkcije, od 2011. godine bunker je pretvoren u galerijski prostor za savremenu umetnost. Projekat Bijenale D-0 ARK, koji se održava u bunkeru, postao je prestižni kulturni događaj na kojem umetnici iz celog sveta izlažu svoja dela inspirisana Hladnim ratom i ambijentom bunkera. Do danas, ovaj jedinstveni podzemni grad privlači brojne turiste koji žele da istraže ovaj važan deo istorije SFRJ, sada zaštićen kao kulturno-istorijski spomenik Bosne i Hercegovine.

Ono što dodatno fascinira jeste tajnovitost oko izgradnje - samo 16 ljudi je znalo za tačnu lokaciju bunkera nakon njegovog završetka, a svi radnici koji su učestvovali u gradnji morali su nositi poveze na očima prilikom transporta kako bi se sačuvala tajna.

Titov bunker danas predstavlja ne samo svedočanstvo o vojnoj prošlosti, već i simbol kulturne transformacije, povezujući istorijske i umetničke narative na jedinstven način.