Скривано скоро пола века: Мистериозно место бивше Југославије које је чувало највећу тајну - раднике који су га градили доводили са повезом преко очију

Иза три метална, огромна отвора, налазила су се и налазе се и даље, врата дебела један метар, као последња линија одбране. Место скривено од погледа света деценијама, толико тајно да су радници који су га градили морали бити транспортовани са повезима на очима. Да ствар буде озбиљнија, изнад брда око локације налазила се војска, спремна да упозори сваког ко би се приближио. Прво би следио хитац упозорења. Онај ко би игнорисао то упозорење, платио би својим животом.

Међутим, готово нико није имао прилику да тестира ове мере сигурности, јер до 1992. године нико није знао да ово место уопште постоји. Да би се сачувала тајност, у близини је подигнута камуфлажа - чувена фабрика муниције у Коњицу. Она је прекрила један од највећих и најважнијих пројеката бивше Југославије, који је под земљом скривен дубоко у босанским планинама.

Током 26 година, радници су без знања радили на изградњи Титовог бункера, који је служио као склониште у случају нуклеарног рата. У питању је АРК Д-0, Титова "Нојева барка" и трећи најскупљи пројекат Југославије. Овај тајанствени бункер био је предвиђен да заштити 350 одабраних људи - највиших политичких и војних лидера - и омогући им опстанак чак и у случају нуклеарног Армагедона.

Титов бункер АРК Д-0, познат и као "Атомска ратна команда", један је од најспектакуларнијих објеката из периода Хладног рата. Смештен дубоко испод планине Златар, у близини града Коњица у Босни и Херцеговини, овај објекат је грађен у тајности током 26 година, између 1953. и 1979. године. Изградња бункера коштала је око 4,6 милијарди долара и била је намењена да пружи заштиту Јосипу Брозу Титу и 350 кључних политичких и војних лидера СФРЈ у случају нуклеарног напада.

Сам бункер је невероватна подземна структура, простире се на површини од 6.500 квадратних метара и налази се 280 метара испод површине земље. Састоји се од 12 међусобно повезаних блокова, укључујући просторије за боравак, канцеларије, конференцијске сале, као и собе за стратешко планирање. Објект је дизајниран тако да издржи нуклеарни удар јачине 25 килотона, а у њему су постојали оптимални услови за живот - константна температура између 21 и 23 степена Целзијуса и влажност ваздуха између 50% и 60%.

Осим војне функције, од 2011. године бункер је претворен у галеријски простор за савремену уметност. Пројекат Бијенале Д-0 АРК, који се одржава у бункеру, постао је престижни културни догађај на којем уметници из целог света излажу своја дела инспирисана Хладним ратом и амбијентом бункера. До данас, овај јединствени подземни град привлачи бројне туристе који желе да истраже овај важан део историје СФРЈ, сада заштићен као културно-историјски споменик Босне и Херцеговине.

Оно што додатно фасцинира јесте тајновитост око изградње - само 16 људи је знало за тачну локацију бункера након његовог завршетка, а сви радници који су учествовали у градњи морали су носити повезе на очима приликом транспорта како би се сачувала тајна.

Титов бункер данас представља не само сведочанство о војној прошлости, већ и симбол културне трансформације, повезујући историјске и уметничке наративе на јединствен начин.