TOPLOTNA KUPOLA SE SPUŠTA NAD SRBIJOM: U narednim danima, temperatura u plus 40 - Naspavajte se i pijte DOVOLJNO tečnosti

Koliko visoku temperaturu možemo da podnesemo, postoji li granica posle koje ljudski organizam baš teško podnesi ekstremne vrućine i kako da se zaštitimo kada do te granice dođemo.

Dr Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine, načelnica Centra za promociju zdravlja u subotičkom Zavodu za javno zdravlje, kaže za „Blic“ da čim spoljašnja temperatura vazduha pređe telesnu temperaturu postoji opasnost po zdravlje.

- Naša prirodna temperatura je 36,5 stepeni, a kada je napolju 37 stepeni Celzijusa moramo angažovati sve naše resurse da bi se rashladili, da ne dođe do pregrejavanja. Ugroženi su na prvom mestu krvni sudovi, koji moraju cirkulaciju preusmeriti tako da bi došlo do hlađenja tela, i do znojenja, jer kada je relativna vlažnost vazduha preko 70 odsto, onda je i pritisak te vlažnosti vazduha gotovo izjednačen sa vlažnošću znojenja kože. Tada nemamo više mehanizam evaporacije kakav bi trebalo, a to prepoznajemo po tome što nam se znoj bukvalno cedi na glavu, po telu, lipti iz nas. Zbog toga moramo tražiti načine kako da pomognemo svom organizmu – objašnjava dr Nada Kosić Bibić.

Zbog vrućine gubimo minerale i vodu

Naglašava da u takvim situacijama zbog silnog znojenja ne gubimo samo vodu, već i minerale. Ako je osoba starija, ako je u pitanju dete ili osoba sa kardiovaskularnim ili plućnim oboljenjem mehanizmi za borbu protiv visokih temperatura biće mnogo slabiji.

- Što je uzrast manji, doći će do brže dehidratacije. Dovoljno je da dete ostane u zagrejanom automobilu 10 minuta do pola sata i da dehidrira, jer gubi i minerale i vodu. O tome se jako mora voditi računa. Čim vidimo da gubimo takav znoj moramo nešto uraditi, brisati se, tuširati se, piti vode, treba skinuti vlažnu garderobu, moramo dati priliku organizmu da održi temperaturu i da se ne pregreje – kaže dr Kosić Bibić.

Zašto nam otiču prsti i imamo grčeve kada je jako toplo

U situacijama kada bukvalno vazduh stoji i kada nema strujanja vazduha je posebno jako teško zbog atmosferskog pritiska i pritiska vlage koji imamo. Zbog visokih temperatura nije dobro ni najzdravijim osobama, a najgore je osobama koje imaju smanjenje kapacitete, bilo zbog uzrasta ili zbog oboljenja koje imaju.

- Zbog toplotnog talasa svi trenutno imamo natečene prste, jer je jedan od mehanizama kako se naš organizam brani da izlazi deo tečnosti iz naših krvnih sudova koji su prošireni. Krvni sudovi se na temperaturi šire i deo tečnosti izlazi u okolno tkivo i zato imamo osećaj natečenosti i zategnutosti prstiju. Sledeća posledica koju posećamo zbog visokih temperatura je, ako izgubimo puno minerala, su grčevi, najčešće u radnoj muskulaturi, u delu tela koji nam je najviše aktivan. To je češće na nogama, ali može biti i na rukama, dok su sunčanice i toplotni udari posledice koje nas mogu jako ugroziti – kaže dr Nada Kosić Bibić.

Iscrpljenost toplotom

Dijana Gabrić, stručna saradnica „Crvenog krsta“ Subotica za Prvu pomoć i delovanje u nesrećama, kaže da postoji više stanja koja nastaju izlaganjem ekstremnim temperaturama.

- Normalna telesna temperatura je između 36 i 37 stepeni i za funkcionisanje organa i tkiva je važno održavati konstantno tu temperaturu, a za to postoje određeni mehanizmi kao što su pojačano znojenje, pojačano isparavanje ili zračenje sa površine tela i pojačano disanje. Kada se neki od tih mehanizama naruši može doći do ozbiljnih stanja koja, ako se na vreme ne preduprede, mogu tragično da završe – kaže Dijana Gabrić.

Od toplotnog udara iscrpljenost toplotom se razlikuje po intenzitetu simptoma i nastaje kada čovek dugo boravi u prostoru gde je temperatura sredine iznad 36 stepeni. Takvo stanje je posledica nemogućnosti tela da odaje toplotu zračenjem sa površine ili znojenjem. Kao posledica toga dolazi do pojačanog znojenja koje može uzrokovati tegobe.

- Znaci iscrpljenosti toplotom su pojačano znojenje po čitavom, telu, malaksalost, vrtoglavica, mučnina, slabiji puls koji nastaje zbog pada krvnog pritiska, a taj pad je posledica velike količine tečnosti koja je izgubljena znojenjem. Temperatura tela ostaje nepromenjena. Cilj prve pomoći u ovoj situaciji je da se osoba skloni na hladnije i suvo mesto i da se nadoknadi izgubljena voda i so – objašnjava Dijana Gabrić.

Srbija Danas/Blic