ТОПЛОТНА КУПОЛА СЕ СПУШТА НАД СРБИЈОМ: У наредним данима, температура у плус 40 - Наспавајте се и пијте ДОВОЉНО течности

Колико високу температуру можемо да поднесемо, постоји ли граница после које људски организам баш тешко поднеси екстремне врућине и како да се заштитимо када до те границе дођемо.

Др Нада Косић Бибић, специјалиста социјалне медицине, начелница Центра за промоцију здравља у суботичком Заводу за јавно здравље, каже за „Блиц“ да чим спољашња температура ваздуха пређе телесну температуру постоји опасност по здравље.

- Наша природна температура је 36,5 степени, а када је напољу 37 степени Целзијуса морамо ангажовати све наше ресурсе да би се расхладили, да не дође до прегрејавања. Угрожени су на првом месту крвни судови, који морају циркулацију преусмерити тако да би дошло до хлађења тела, и до знојења, јер када је релативна влажност ваздуха преко 70 одсто, онда је и притисак те влажности ваздуха готово изједначен са влажношћу знојења коже. Тада немамо више механизам евапорације какав би требало, а то препознајемо по томе што нам се зној буквално цеди на главу, по телу, липти из нас. Због тога морамо тражити начине како да помогнемо свом организму – објашњава др Нада Косић Бибић.

Због врућине губимо минерале и воду

Наглашава да у таквим ситуацијама због силног знојења не губимо само воду, већ и минерале. Ако је особа старија, ако је у питању дете или особа са кардиоваскуларним или плућним обољењем механизми за борбу против високих температура биће много слабији.

- Што је узраст мањи, доћи ће до брже дехидратације. Довољно је да дете остане у загрејаном аутомобилу 10 минута до пола сата и да дехидрира, јер губи и минерале и воду. О томе се јако мора водити рачуна. Чим видимо да губимо такав зној морамо нешто урадити, брисати се, туширати се, пити воде, треба скинути влажну гардеробу, морамо дати прилику организму да одржи температуру и да се не прегреје – каже др Косић Бибић.

Зашто нам отичу прсти и имамо грчеве када је јако топло

У ситуацијама када буквално ваздух стоји и када нема струјања ваздуха је посебно јако тешко због атмосферског притиска и притиска влаге који имамо. Због високих температура није добро ни најздравијим особама, а најгоре је особама које имају смањење капацитете, било због узраста или због обољења које имају.

- Због топлотног таласа сви тренутно имамо натечене прсте, јер је један од механизама како се наш организам брани да излази део течности из наших крвних судова који су проширени. Крвни судови се на температури шире и део течности излази у околно ткиво и зато имамо осећај натечености и затегнутости прстију. Следећа последица коју посећамо због високих температура је, ако изгубимо пуно минерала, су грчеви, најчешће у радној мускулатури, у делу тела који нам је највише активан. То је чешће на ногама, али може бити и на рукама, док су сунчанице и топлотни удари последице које нас могу јако угрозити – каже др Нада Косић Бибић.

Исцрпљеност топлотом

Дијана Габрић, стручна сарадница „Црвеног крста“ Суботица за Прву помоћ и деловање у несрећама, каже да постоји више стања која настају излагањем екстремним температурама.

- Нормална телесна температура је између 36 и 37 степени и за функционисање органа и ткива је важно одржавати константно ту температуру, а за то постоје одређени механизми као што су појачано знојење, појачано испаравање или зрачење са површине тела и појачано дисање. Када се неки од тих механизама наруши може доћи до озбиљних стања која, ако се на време не предупреде, могу трагично да заврше – каже Дијана Габрић.

Од топлотног удара исцрпљеност топлотом се разликује по интензитету симптома и настаје када човек дуго борави у простору где је температура средине изнад 36 степени. Такво стање је последица немогућности тела да одаје топлоту зрачењем са површине или знојењем. Као последица тога долази до појачаног знојења које може узроковати тегобе.

- Знаци исцрпљености топлотом су појачано знојење по читавом, телу, малаксалост, вртоглавица, мучнина, слабији пулс који настаје због пада крвног притиска, а тај пад је последица велике количине течности која је изгубљена знојењем. Температура тела остаје непромењена. Циљ прве помоћи у овој ситуацији је да се особа склони на хладније и суво место и да се надокнади изгубљена вода и со – објашњава Дијана Габрић.

Србија Данас/Блиц