TRKA SVETSKIH SILA ZA SPASONOSNU VAKCINU: Da li će epidemiju privesti kraju i gde je Srbija u svemu tome?
Čini se kao da je večnost prošla od trenutka kada je korona virus stigao iz sveta i u našu zemlju i ostavio razorne posledice
Setimo li se početka epidemije korona virusa, vrlo brzo će nam pasti na um i grčevita borba za respiratore. Danas, mesecima kasnije respiratore su svi obezbedili, a borba za zdravlje okrenuta je ka konačnom rešenju - trci raznih sila za spasonosnu vakcinu, onu koja će epidemiju napokon privesti kraju.
ROĐENDANSKI POKLON UMALO NIJE UBIO DETE: Cipelarnik pao na trogodišnjaka, lekari mu se borili za život!
PUNA KAFANA MUZIČARA, KOGA BRIGA ZA KORONU: Rasturena neverovatna žurka u Velikom Mokrom Lugu
STIŽE NOVI PAKET MERA! U PONEDELJAK SEDNICA KRIZNOG ŠTABA: Kada će kafići početi sa normalnim radom?
Čini se kao da je večnost prošla od trenutka kada je korona virus stigao iz sveta i u našu zemlju i ostavio razorne posledice.
Te posledice u tom trenutku mogao je samo i delimično zaustaviti, uz naravno ono "sveto trojstvo" - maska, distanca, higijena, jak zdravstveni sistem koji je počivao na respiratoru.
U toj bukvalnoj borbi za dah, sve svetske sile nadmetale su se za aparat koji je mogao i jeste spasao hiljade života.
- Među prvima smo razumeli o čemu se radi, angažovali smo i BIA i uputili naše agente u više zemalja. Borimo se za svaki respirator, svaku masku i to nam čini mi se, ide bolje nego drugima - rekao je krajem aprila predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Ali nabavka respiratora nije bila nimalo lak posao. I to ne samo za Srbiju. I mnogo veće i bogatije zemlje muku su mučile sa nabavkom respiratora, jer je ove mašine epidemija korona virusa pretvorila u najtraženiju robu na svetu u jednom trenutku.
Tako, britanski premijer Boris Džonson zatražio je na početku epidemije od velikih kompanija koje ne proizvode respiratore, poput "Rols Rojsa" i "Dajsona", da se okrenu proizvodnji medicinske opreme. Takva situacija do sada nije zabeležena u mirnodopskom dobu. Džonson je tada rekao da se "postižu ogromni koraci" u pregovorima sa preduzećima ne navodeći detalje o brojevima ili vremenskom okviru.
A onda je vremenom i odmicanjem epidemije cela priča oko respiratora nekako utihnula. Javila se druga nada, ona konačna - vakcina.
I sa jurnjave za respiratorima prešlo se na opštu pomamu za vakcinama. U centru pažnje do pre mesec dana bilo je ko će prvi osmisliti i odobriti valjanu, pouzdanu vakcinu. Za sada kao glavne pominju se Fajzerova i ruski Sputnjik V. Za njima vlada i najveće interesovanje.
Tako je na pijedestalu najtraženijih proizvoda respirator zamenila vakcina. Po mogućstvu Fajzerova. Sve zemlje širom sveta ulažu enormna sredstva da se vakcina obezbedi. Ali, tu nastaje jedan problem. Borba je neravropravna - nemaju svi podjednako novca.
Tako, već sada gotovo sve količine, 96 odsto vakcina “Fajzer” i “Bajontek” (Pfizer/BioNTeć) i “Moderna”, već su kaparisane za stanovništvo bogatih zapadnih zemalja.
O tome je pričala i premijerka Srbije, Ana Brnabić.
- Nabavka vakcina je skup proces. Za sve vakcine, bilateralno ili kroz međunarodne mehanizme, kao što je Kovaks, avansno morate da platite da stanete u taj red. Da izdvojite iz budžeta koji je već iscrpljen. Ako ne možete, vi ne stajete u red, što znači da nemate vakcinu tokom 2021. godine - rekla je premijerka.
Devet od deset siromašnih zemalja verovato neće moći da dobije vakcinu u 2021. godini, jer su zapadne zemlje već kupile više od polovine zaliha svih vakcina unapred, 53 odsto vodećih vakcina predviđenih za proizvodnju sledeće godine putem avansnih naloga, precizirala je Brnabić i dodala da će to pokriti 14 odsto svetske populacije.
Predsednica Vlade je iznela da je, na primer, Kanada unapred kupila toliko vakcina da može pet puta da vakciniše svakog Kanađanina.
- Verujem da će te zemlje biti solidarne da vakcine daju ili prodaju drugim zemljama, ali do toga neće doći dok se imućnije zemlje prvo ne vakcinišu i steknu dodatnu prednost nad ostatkom sveta - istakla je Brnabić.
Premijerka je na skupu povodom obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava ukazala na to da će Srbija verovatno morati da izdvoji između 50 i 60 miliona dolara za nabavku vakcina, s tim što je već morala da izdvoji između sedam i osam miliona za avansno plaćanje za neke od njih, prenela je Vlada Srbije.
Brnabić je dodala da joj je jedan proizvođač vakcina protiv korona virusa rekao da Srbija cepivo može da dobije tek krajem sledeće godine. Radi se o dozama potrebnim za za masovnu imunizaciju.
- Juče sam imala sastanak sa jednom kompanijom koja proizvodi vakcine i oni su mi rekli da vakcinu možemo da dobijemo u četvrtom kvartalu 2021. godine, jer su za sada već prodali sve zalihe. To je Srbija, a zamislite neke siromašnije države. Najsiromašnija država u svetu je Mozambik, oni vakcinu mogu da dobije tek u 2022. godine - rekla je Ana Brnabić pre dva dana dodajući da su 96 odsto vakcina već su kupile bogate zapadne zemlje.
Zbog neravnopravnosti među zemljama u borbi za cepivo, mnoge organizacije su izrazile svoj revolt, tvrdeći da tako nešto mora biti dostupno svim ljudima na svetu.
Za većinu siromašnih zemalja cena vakcina je previsoka, a problem može biti i način skladištenja i transporta, zahteva se na temperaturi od -80 stepeni, zbog visokih temperatura koje vladaju u većini zemalja "južnog" sveta. Napominjemo da Srbija ima mogućnosti da ispoštuje takozvani hladan lanac i vakcinu distribuira i skladišti na propisan način.
- Nikome ne sme biti uskraćena vakcina koja spašava život jer osoba živi u zemlji gde nedostaje novca da se lek kupi - kazala je direktorka odeljenja za sanitarne poslove organizacije "Oksfam", Ana Mariot.
Ipak, zaboravlja se u toj borbi nejednakih na jednu važnu činjenicu - šta će se desiti kada u neku vakcinisanu bogatu zemlju dođe neko iz nevakcinisane nerazvijene države?
Bojan Trkulja iz Udruženja proizvođača inovativnih lekova rekao je nedavno da kad god imamo zaraznu bolest, možemo da kažemo da niko neće biti bezbedan dok svi ne budu bezbedni.
- To znači da ne može da se reši pitanje pandemije tako što će se vakcinisati samo bogate ili razvijene zemlje jer i za njih to ne bi bilo dovoljno. Granice bi morale da ostanu zatvorene, ne bi bilo trgovine, ekonomije ne bi mogle da funkcionišu na onaj način kao pre pandemije - kaže Trkulja.
