ТРКА СВЕТСКИХ СИЛА ЗА СПАСОНОСНУ ВАКЦИНУ: Да ли ће епидемију привести крају и где је Србија у свему томе?
Чини се као да је вечност прошла од тренутка када је корона вирус стигао из света и у нашу земљу и оставио разорне последице
Сетимо ли се почетка епидемије корона вируса, врло брзо ће нам пасти на ум и грчевита борба за респираторе. Данас, месецима касније респираторе су сви обезбедили, а борба за здравље окренута је ка коначном решењу - трци разних сила за спасоносну вакцину, ону која ће епидемију напокон привести крају.
РОЂЕНДАНСКИ ПОКЛОН УМАЛО НИЈЕ УБИО ДЕТЕ: Ципеларник пао на трогодишњака, лекари му се борили за живот!
ПУНА КАФАНА МУЗИЧАРА, КОГА БРИГА ЗА КОРОНУ: Растурена невероватна журка у Великом Мокром Лугу
СТИЖЕ НОВИ ПАКЕТ МЕРА! У ПОНЕДЕЉАК СЕДНИЦА КРИЗНОГ ШТАБА: Када ће кафићи почети са нормалним радом?
Чини се као да је вечност прошла од тренутка када је корона вирус стигао из света и у нашу земљу и оставио разорне последице.
Те последице у том тренутку могао је само и делимично зауставити, уз наравно оно "свето тројство" - маска, дистанца, хигијена, јак здравствени систем који је почивао на респиратору.
У тој буквалној борби за дах, све светске силе надметале су се за апарат који је могао и јесте спасао хиљаде живота.
- Међу првима смо разумели о чему се ради, ангажовали смо и БИА и упутили наше агенте у више земаља. Боримо се за сваки респиратор, сваку маску и то нам чини ми се, иде боље него другима - рекао је крајем априла председник Србије Александар Вучић.
Али набавка респиратора није била нимало лак посао. И то не само за Србију. И много веће и богатије земље муку су мучиле са набавком респиратора, јер је ове машине епидемија корона вируса претворила у најтраженију робу на свету у једном тренутку.
Тако, британски премијер Борис Џонсон затражио је на почетку епидемије од великих компанија које не производе респираторе, попут "Ролс Ројса" и "Дајсона", да се окрену производњи медицинске опреме. Таква ситуација до сада није забележена у мирнодопском добу. Џонсон је тада рекао да се "постижу огромни кораци" у преговорима са предузећима не наводећи детаље о бројевима или временском оквиру.
А онда је временом и одмицањем епидемије цела прича око респиратора некако утихнула. Јавила се друга нада, она коначна - вакцина.
И са јурњаве за респираторима прешло се на општу помаму за вакцинама. У центру пажње до пре месец дана било је ко ће први осмислити и одобрити ваљану, поуздану вакцину. За сада као главне помињу се Фајзерова и руски Спутњик В. За њима влада и највеће интересовање.
Тако је на пиједесталу најтраженијих производа респиратор заменила вакцина. По могућству Фајзерова. Све земље широм света улажу енормна средства да се вакцина обезбеди. Али, ту настаје један проблем. Борба је неравроправна - немају сви подједнако новца.
Тако, већ сада готово све количине, 96 одсто вакцина “Фајзер” и “Бајонтек” (Пфизер/БиоНТећ) и “Модерна”, већ су капарисане за становништво богатих западних земаља.
О томе је причала и премијерка Србије, Ана Брнабић.
- Набавка вакцина је скуп процес. За све вакцине, билатерално или кроз међународне механизме, као што је Ковакс, авансно морате да платите да станете у тај ред. Да издвојите из буџета који је већ исцрпљен. Ако не можете, ви не стајете у ред, што значи да немате вакцину током 2021. године - рекла је премијерка.
Девет од десет сиромашних земаља веровато неће моћи да добије вакцину у 2021. години, јер су западне земље већ купиле више од половине залиха свих вакцина унапред, 53 одсто водећих вакцина предвиђених за производњу следеће године путем авансних налога, прецизирала је Брнабић и додала да ће то покрити 14 одсто светске популације.
Председница Владе је изнела да је, на пример, Канада унапред купила толико вакцина да може пет пута да вакцинише сваког Канађанина.
- Верујем да ће те земље бити солидарне да вакцине дају или продају другим земљама, али до тога неће доћи док се имућније земље прво не вакцинишу и стекну додатну предност над остатком света - истакла је Брнабић.
Премијерка је на скупу поводом обележавања Међународног дана људских права указала на то да ће Србија вероватно морати да издвоји између 50 и 60 милиона долара за набавку вакцина, с тим што је већ морала да издвоји између седам и осам милиона за авансно плаћање за неке од њих, пренела је Влада Србије.
Брнабић је додала да јој је један произвођач вакцина против корона вируса рекао да Србија цепиво може да добије тек крајем следеће године. Ради се о дозама потребним за за масовну имунизацију.
- Јуче сам имала састанак са једном компанијом која производи вакцине и они су ми рекли да вакцину можемо да добијемо у четвртом кварталу 2021. године, јер су за сада већ продали све залихе. То је Србија, а замислите неке сиромашније државе. Најсиромашнија држава у свету је Мозамбик, они вакцину могу да добије тек у 2022. године - рекла је Ана Брнабић пре два дана додајући да су 96 одсто вакцина већ су купиле богате западне земље.
Због неравноправности међу земљама у борби за цепиво, многе организације су изразиле свој револт, тврдећи да тако нешто мора бити доступно свим људима на свету.
За већину сиромашних земаља цена вакцина је превисока, а проблем може бити и начин складиштења и транспорта, захтева се на температури од -80 степени, због високих температура које владају у већини земаља "јужног" света. Напомињемо да Србија има могућности да испоштује такозвани хладан ланац и вакцину дистрибуира и складишти на прописан начин.
- Никоме не сме бити ускраћена вакцина која спашава живот јер особа живи у земљи где недостаје новца да се лек купи - казала је директорка одељења за санитарне послове организације "Оксфам", Ана Мариот.
Ипак, заборавља се у тој борби неједнаких на једну важну чињеницу - шта ће се десити када у неку вакцинисану богату земљу дође неко из невакцинисане неразвијене државе?
Бојан Тркуља из Удружења произвођача иновативних лекова рекао је недавно да кад год имамо заразну болест, можемо да кажемо да нико неће бити безбедан док сви не буду безбедни.
- То значи да не може да се реши питање пандемије тако што ће се вакцинисати само богате или развијене земље јер и за њих то не би било довољно. Границе би морале да остану затворене, не би било трговине, економије не би могле да функционишу на онај начин као пре пандемије - каже Тркуља.
