Troje srpskih mučenika sa KiM proglašeno za SVECE
Potvrđeno njihovo postojeće molitveno poštovanje u vernom narodu
Sveti arhijerejski Sabor SPC je na jučerašnjem zasedanju odlučio da u diptih svetih unese prepodobnomučenika Grigorija Pećkog, mučenika Vasilija Pekara iz Peći i mučenicu Bosiljku Rajičić iz Pasjana kod Gnjilana.
Pročitajte i:
Njihovo svečano proglašenje u svete biće održano sutra na Sabornoj svetoj arhijerejskoj liturgiji koju će predvoditi patrijarh srpski Irinej. Na taj način će novoproglašenim svetim biti potvrđeno njihovo već odavno postojeće molitveno poštovanje u vernom narodu.
Da bi neko bio kanonizovan, odnosno proglašen svetim, ne postoje ni specijalna pravila ni žurba, ali je potrebno da bude ispunjen jedan od mogućih uslova - mučenička smrt, kult u narodu, javljanje čudom ili da mu mošti nisu istrulile. Svako može predložiti da neko bude proglašen svetim, ali uobičajeno je da se stvori kult u narodu da je neko svetitelj, a na SPC je da vremenom proceni da li je taj kult dovoljno učvršćen i da li zaista postoji.
Svetitelji su većinom monasi, monahinje, episkopi, ali ima i civila, vernika, građana, odnosno ljudi koji su vodili hrišćanski život ili život po Jevanđelju - svet, čist i čestit, uzoran život. Veoma retko ili gotovo nikad se ne dešava da neko bude proglašen svetim ubrzo posle smrti, već se to uglavnom događa decenijama, pa i vekovima kasnije.
Crkva u tom postupku ne žuri, a potrebni su određeni preduslovi, među kojima su važnija dva - isceljenje bolnih koji su mu se molili ili da su zemni ostaci, mošti, ostali neraspadnuti. Uobičajeno je da, kada "kandidat" umre mirno, postaje "prepodoban ili pravedan", a ako je postradao mučenički za veru, onda se proglašava svetim mučenikom.
Lestvica svetih SPC ima sedam stepenika i na vrhu su svetitelji - pobožni srpski episkopi, mitropoliti i patrijarsi koji su na zemlji živeli po svetim i božanskim istinama, sveti - svi ostali carskog i drugog porekla, koji su svojim životom i radom i podvigom ispovedali Hrista, zatim sveštenomučenici - episkopi i sveštenici koji su postradali u mučenjima za veru Hristovu, kao i velikomučenici - oni koji su pretrpeli najteža stradanja za pravoslavnu veru i SPC.
Slede prepodobnomučenici - monasi i podvižnici koji su stradali za Crkvu Hristovu, mučenici - oni koji su postradali zbog svoje pravoslavne vere i srpskog roda i prepodobni - oni koji su svojim pobožnim i podvižničkim životom zadobili milost Božju.
