Троје српских мученика са КиМ проглашено за СВЕЦЕ

Свети архијерејски Сабор СПЦ је на јучерашњем заседању одлучио да у диптих светих унесе преподобномученика Григорија Пећког, мученика Василија Пекара из Пећи и мученицу Босиљку Рајичић из Пасјана код Гњилана.

Њихово свечано проглашење у свете биће одржано сутра на Саборној светој архијерејској литургији коју ће предводити патријарх српски Иринеј. На тај начин ће новопроглашеним светим бити потврђено њихово већ одавно постојеће молитвено поштовање у верном народу.

Да би неко био канонизован, односно проглашен светим, не постоје ни специјална правила ни журба, али је потребно да буде испуњен један од могућих услова - мученичка смрт, култ у народу, јављање чудом или да му мошти нису иструлиле. Свако може предложити да неко буде проглашен светим, али уобичајено је да се створи култ у народу да је неко светитељ, а на СПЦ је да временом процени да ли је тај култ довољно учвршћен и да ли заиста постоји. 

Светитељи су већином монаси, монахиње, епископи, али има и цивила, верника, грађана, односно људи који су водили хришћански живот или живот по Јеванђељу - свет, чист и честит, узоран живот. Веома ретко или готово никад се не дешава да неко буде проглашен светим убрзо после смрти, већ се то углавном догађа деценијама, па и вековима касније. 

Црква у том поступку не жури, а потребни су одређени предуслови, међу којима су важнија два - исцељење болних који су му се молили или да су земни остаци, мошти, остали нераспаднути. Уобичајено је да, када "кандидат" умре мирно, постаје "преподобан или праведан", а ако је пострадао мученички за веру, онда се проглашава светим мучеником.

Лествица светих СПЦ има седам степеника и на врху су светитељи - побожни српски епископи, митрополити и патријарси који су на земљи живели по светим и божанским истинама, свети - сви остали царског и другог порекла, који су својим животом и радом и подвигом исповедали Христа, затим свештеномученици - епископи и свештеници који су пострадали у мучењима за веру Христову, као и великомученици - они који су претрпели најтежа страдања за православну веру и СПЦ.

Следе преподобномученици - монаси и подвижници који су страдали за Цркву Христову, мученици - они који су пострадали због своје православне вере и српског рода и преподобни - они који су својим побожним и подвижничким животом задобили милост Божју.