U aprilu 2019. probni popis stanovništva: Očekuju nas velike promene u načinu rada, a podaci će biti ZAŠTIĆENIJI
Zvanični popis stanovništva biće sproveden u aprilu 2021.
Za tačno tri godine, od 1. do 30. aprila 2021., u Srbiji će biti sproveden novi popis stanovništva, plan je Republičkog zavoda za statistiku. Nekoliko meseci kasnije, u jesen iste godine, počinje popis poljoprivrede.
Pročitajte i:
Probni popis stanovništva najavljen je za april sledeće godine, a tom prilikom biće angažovano 85 popisivača koji će obići 20.000 domaćinstava i popisati 50.000 stanovnika, najavljeno je juče na međunarodnoj konferenciji održanoj u Beogradu pod nazivom „U susret popisu 2021”.
Na osnovu dobijenih rezultata i iskustva popisivača RZS će izabrati metodologiju rada i imaće dovoljno vremena da unapredi sistem.
Izvesno je da na sledećem popisu stanovništva popisivači neće koristiti papir i olovku, već će podatke skupljati u elektronskoj formi, koristeći laptop računare.
Na taj način, kako je objasnila, Snežana Lakčević, pomoćnik direktora RZS-a, biće ubrzana obrada podataka, smanjena mogućnost greške, a podaci o ličnosti biće zaštićeniji nego do sada.
- Kada popisivač završi ispunjavanje upitnika i stisne dugme enter, niko više neće imati uvid u podatke osim ovlašćenih osoba. Tako se znatno smanjuje mogućnost zloupotrebe, a obrada podataka biće ubrzana – objasnila je Lakčevićeva.
Tokom prošlog popisa iskorišćeno je 300 tona papira za štampanje materijala, a odštampano je 12 miliona upitnika. Osim toga, angažovano je 500 operatera koji su sedam meseci, u dve smene, unosili prikupljene podatke u sistem.
Ljiljana Đorđević, predstavnica RZS-a najavila je da će zahvaljujući upotrebi digitalnih tehnologija, broj angažovanih popisivača biti drastično smanjen. Umesto 40.000 ljudi, koliko ih je angažovano 2011. godine, RZS će potpisati ugovore sa oko 15.000 popisivača, čija će obuka trajati 5 dana. Biće nabavljeno oko 18.000 laptop računara.
Popisivač će u laptopu imati elektronsku mapu terena na kojoj će biti označeni i objekti koji ne postoje u adresnom pegistru.
- Veliki problem je što ne postoji registar stanovništva, registar kuća i stanova, registar obrazovanja, a adresni registar još nije ažuriran. Baš zbog toga ne možemo da znamo koliko stanova postoji u nekoj zgradi , koliko kuća ima u nekoj ulici. Nadamo se da ćemo uspeti da prevaziđemo bar deo problema do 2021. godine. Planiramo da sve naredne popise radimo uz pomoć svih pomenutih registara, a ne isključivo obilazeći teren – reči su Ljiljane Đorđević.
Sličan način prikupljanja i obrade podataka biće sproveden i u državama u regionu. Apostol Simovski iz Državnog zavoda za statistiku Makedonije objasnio je da će troškovi popisa u ovoj zemlji biti smanjeni za nekoliko miliona evra, jer će popisivači umesto papira koristiti laptop računare.
Obrada podataka, kako je naglasio, trajaće oko 3 meseca, a do sada se na zvanične podatke čekalo najmanje godinu dana.
Simovski je podsetio da prethodni popis stanovništva u Makedoniji nije uspeo.
- Zbog toga me veoma sramota, država je pretrpela ogromnu štetu, izgubili smo ogromne investicije jer nismo imali osnovne podatke o broju stanovništva i radnoj snazi. Na Balkanu je mnogo teško utvrditi ukupan broj stanovnika jer određene manjinske grupe bojkotuju popis želeći daprikažu da je njihovudeo u ukupnom stanovništvu znatno veći – upozorio je Simovski.
Po završetku popisa 2021. godine najavljeno je pokretanje jedinstvene baze podataka, nazvane Balkan hab, u koju će se slivati podaci iz okolnih zemalja. Na taj način će istraživači, na jednom mestu, moći da uporede podatke svih zemalja regiona.
