У априлу 2019. пробни попис становништва: Очекују нас велике промене у начину рада, а подаци ће бити ЗАШТИЋЕНИЈИ

За тачно три године, од 1. до 30. априла 2021., у Србији ће бити спроведен нови попис становништва, план је Републичког завода за статистику. Неколико месеци касније, у јесен исте године, почиње попис пољопривреде.

Пробни попис становништва најављен је за април следеће године, а том приликом биће ангажовано 85 пописивача који ће обићи 20.000 домаћинстава и пописати 50.000 становника, најављено је јуче на међународној конференцији одржаној у Београду под називом „У сусрет попису 2021”.

На основу добијених резултата и искуства пописивача РЗС ће изабрати методологију рада и имаће довољно времена да унапреди систем.

Извесно је да на следећем попису становништва пописивачи неће користити папир и оловку, већ ће податке скупљати у електронској форми, користећи лаптоп рачунаре.

На тај начин, како је објаснила, Снежана Лакчевић, помоћник директора РЗС-а, биће убрзана обрада података, смањена могућност грешке, а подаци о личности биће заштићенији него до сада.

- Када пописивач заврши испуњавање упитника и стисне дугме ентер, нико више неће имати увид у податке осим овлашћених особа. Тако се знатно смањује могућност злоупотребе, а обрада података биће убрзана – објаснила је Лакчевићева.

Током прошлог пописа искоришћено је 300 тона папира за штампање материјала, а одштампано је 12 милиона упитника. Осим тога, ангажовано је 500 оператера који су седам месеци, у две смене, уносили прикупљене податке у систем.

Љиљана Ђорђевић, представница РЗС-а најавила је да ће захваљујући употреби дигиталних технологија, број ангажованих пописивача бити драстично смањен. Уместо 40.000 људи, колико их је ангажовано 2011. године, РЗС ће потписати уговоре са око 15.000 пописивача, чија ће обука трајати 5 дана. Биће набављено око 18.000 лаптоп рачунара.

Пописивач ће у лаптопу имати електронску мапу терена на којој ће бити означени и објекти који не постоје у адресном пегистру.

- Велики проблем је што не постоји регистар становништва, регистар кућа и станова, регистар образовања, а адресни регистар још није ажуриран. Баш због тога не можемо да знамо колико станова постоји у некој згради , колико кућа има у некој улици. Надамо се да ћемо успети да превазиђемо бар део проблема до 2021. године. Планирамо да све наредне пописе радимо уз помоћ свих поменутих регистара, а не искључиво обилазећи терен – речи су Љиљане Ђорђевић.

Сличан начин прикупљања и обраде података биће спроведен и у државама у региону. Апостол Симовски из Државног завода за статистику Македоније објаснио је да ће трошкови пописа у овој земљи бити смањени за неколико милиона евра, јер ће пописивачи уместо папира користити лаптоп рачунаре.

Обрада података, како је нагласио, трајаће око 3 месеца, а до сада се на званичне податке чекало најмање годину дана.

Симовски је подсетио да претходни попис становништва у Македонији није успео.

- Због тога ме веома срамота, држава је претрпела огромну штету, изгубили смо огромне инвестиције јер нисмо имали основне податке о броју становништва и радној снази. На Балкану је много тешко утврдити укупан број становника јер одређене мањинске групе бојкотују попис желећи даприкажу да је њиховудео у укупном становништву знатно већи – упозорио је Симовски.

По завршетку пописа 2021. године најављено је покретање јединствене базе података, назване Балкан хаб, у коју ће се сливати подаци из околних земаља. На тај начин ће истраживачи, на једном месту, моћи да упореде податке свих земаља региона.