U CRTEŽIMA PRIKAZAO SVE GADOSTI RATA 1999. GODINE: Naježićete se kada vidite objavu poznatog umetnika! (FOTO)
- Ovi crteži su mi jako dragoceni jer su svi urađeni 12.6.99 . i prikazuju svu tu realnost na dublji, intimniji način - napisao je on.
Goran Stojčetović je umetnik koji je prisutan na savremenoj sceni više od dvadeset godina, i njegove aktivnosti obuhvataju različite oblike umetničkog izražavanja i društvenog rada. On je osnivač udruženja ,"Art Brut" koje se bavi podržavanjem marginalizovanih umetnika, sa ciljem promovisanja slobodnog iskazivanja potrebe za umetnošću.
Odgovor na ovo pitanje zanima MNOGE GRAĐANE SRBIJE: Koliko se najviše ljudi sme pozvati na svadbu?
DO KADA ĆEMO NOSITI KIŠOBRANE?! Poznati meteorolog otkrio kada se mogu očekivati prave letnje temperature!
VODITELJKA PROGNOZE ZABORAVILA DA JE UPALJENA KAMERA: O njenom gafu priča cela Srbija (FOTO)
U sklopu aktivnosti ,"Art Brut-a" izdvajaju se radionice ,"Dubinskog crteža" koje Goran organizuje jednom nedeljno sa pacijentima i članovima Kluba lečenih psihoza Dnevne bolnice Klinike za psihijatriju VMA.
Inače, 1999. godine Goran Stojčetović je postao izbeglica i umetnik - sa porodicom je prisilno napustio dom na Kosovu i završio je slikarstvo na Fakultetu umetnosti u Prištini. Na društvenim mrežama sada se podsetio kako mu je izgledao jedan junski dan, pre 21 godinu u Uroševcu, dva dana nakon završetka NATO bombardovanja. Njegovo sećanje, baš kao i crteži, podsećaju nas na nemani koje su nas tada napadali, ali i na svu bol koju smo tada doživeli, bili svesni nje ili ne.
- Stanje krajnje jezivo, sami čuvamo zgrade, vezujemo ulaz lancima, policija je pobegla sa vojskom i dala nam tompson puške al ja je stalno zaboravljam ispred zgrade...gadi mi se oružje...nepoznate vojske marširaju tenkovima i bornim vozilima...prepun grad Albanaca od rane zore a u toku bombardovanja su prebegli u Makedoniju ili ko zna gde....grad sablast, sva stakla prodavnica polomljena, ugaraveno, bez krovova... sivo žut je bio vazduh i ceo grad nekako...dime se albanske kuće jer srpske paravojne a verovatno i vojne formacije su ih palile u svom bekstvu ostavljajući nas Srbe civile, praktično svo domaće stanovništvo koje nije učestvovalo u ni u kakvim borbama, na milost i nemilost novim vojskama. Sećam se jednog srpskog vojnika koji je iz kamiona bacio svoju vojnu košulju i vikao gotovo, bežite!
- Mi smo ostali poslednja velika grupa koja se automobilima zauvek odselila 17.6.99....ljudi koji nisu imali sopstveni prevoz preživeli su nedelje maltretiranja i ponižavanja na otvorenom, pored stanice, čekajući voz iz Srbije...
- Ja sam crtao kući, za trpezarijskim stolom kada mi je svega bilo dosta...ako bi i upali u stan rekao bih im ko Arhimed: Ne dirajte mi crteže!...lupali su nam na vrata, posle ponoći megafonom iz bornih vozila,na albanskom jeziku su izgovarali neka srpska imena i prezimena krećući se polako a glasno kroz glavne ulice grada...brata su mi u sred dana jurili UQK jer se šetao centrom grada, srećom pobego im...sve u svemu, vesela je to nedelja bila, bežanje je bilo ponižavajuće i prenapeto, prskali su nam kolonu kamionima gradske čistoće i sve do nove granice kod Merošine kada nam je srpska policija šleperima zabranila ulazak u Srbiju.
- Ovi crteži su mi jako dragoceni jer su svi urađeni 12.6.99 . i prikazuju svu tu realnost na dublji, intimniji način.
Eto, kraći fleš gadosti rata i mržnje proklete - napisao je on.