У ЦРТЕЖИМА ПРИКАЗАО СВЕ ГАДОСТИ РАТА 1999. ГОДИНЕ: Најежићете се када видите објаву познатог уметника! (ФОТО)
- Ови цртежи су ми јако драгоцени јер су сви урађени 12.6.99 . и приказују сву ту реалност на дубљи, интимнији начин - написао је он.
Горан Стојчетовић је уметник који је присутан на савременој сцени више од двадесет година, и његове активности обухватају различите облике уметничког изражавања и друштвеног рада. Он је оснивач удружења ,"Арт Брут" које се бави подржавањем маргинализованих уметника, са циљем промовисања слободног исказивања потребе за уметношћу.
Одговор на ово питање занима МНОГЕ ГРАЂАНЕ СРБИЈЕ: Колико се највише људи сме позвати на свадбу?
ДО КАДА ЋЕМО НОСИТИ КИШОБРАНЕ?! Познати метеоролог открио када се могу очекивати праве летње температуре!
ВОДИТЕЉКА ПРОГНОЗЕ ЗАБОРАВИЛА ДА ЈЕ УПАЉЕНА КАМЕРА: О њеном гафу прича цела Србија (ФОТО)
У склопу активности ,"Арт Брут-а" издвајају се радионице ,"Дубинског цртежа" које Горан организује једном недељно са пацијентима и члановима Клуба лечених психоза Дневне болнице Клинике за психијатрију ВМА.
Иначе, 1999. године Горан Стојчетовић је постао избеглица и уметник - са породицом је присилно напустио дом на Косову и завршио је сликарство на Факултету уметности у Приштини. На друштвеним мрежама сада се подсетио како му је изгледао један јунски дан, пре 21 годину у Урошевцу, два дана након завршетка НАТО бомбардовања. Његово сећање, баш као и цртежи, подсећају нас на немани које су нас тада нападали, али и на сву бол коју смо тада доживели, били свесни ње или не.
- Стање крајње језиво, сами чувамо зграде, везујемо улаз ланцима, полиција је побегла са војском и дала нам томпсон пушке ал ја је стално заборављам испред зграде...гади ми се оружје...непознате војске марширају тенковима и борним возилима...препун град Албанаца од ране зоре а у току бомбардовања су пребегли у Македонију или ко зна где....град сабласт, сва стакла продавница поломљена, угаравено, без кровова... сиво жут је био ваздух и цео град некако...диме се албанске куће јер српске паравојне а вероватно и војне формације су их палиле у свом бекству остављајући нас Србе цивиле, практично сво домаће становништво које није учествовало у ни у каквим борбама, на милост и немилост новим војскама. Сећам се једног српског војника који је из камиона бацио своју војну кошуљу и викао готово, бежите!
- Ми смо остали последња велика група која се аутомобилима заувек одселила 17.6.99....људи који нису имали сопствени превоз преживели су недеље малтретирања и понижавања на отвореном, поред станице, чекајући воз из Србије...
- Ја сам цртао кући, за трпезаријским столом када ми је свега било доста...ако би и упали у стан рекао бих им ко Архимед: Не дирајте ми цртеже!...лупали су нам на врата, после поноћи мегафоном из борних возила,на албанском језику су изговарали нека српска имена и презимена крећући се полако а гласно кроз главне улице града...брата су ми у сред дана јурили UQK јер се шетао центром града, срећом побего им...све у свему, весела је то недеља била, бежање је било понижавајуће и пренапето, прскали су нам колону камионима градске чистоће и све до нове границе код Мерошине када нам је српска полиција шлеперима забранила улазак у Србију.
- Ови цртежи су ми јако драгоцени јер су сви урађени 12.6.99 . и приказују сву ту реалност на дубљи, интимнији начин.
Ето, краћи флеш гадости рата и мржње проклете - написао је он.