Ispovest čoveka iz Beograda koji je prodao ćerku: Dao sam je jeftino, u romskim zajednicama po Srbiji prodaju ćerke za 30.000 EVRA?
Ugovoreni brakovi sve češći
Dečji brakovi u Srbiji su retkost, međutim, kada je romska zajednica u pitanju, to je sasvim normalna i uobičajena praksa, iako je to zakonom striktno zabranjeno.
Pročitajte i:
Ugovorenim brakovima i trgovinom dece pre navršene 18. godine među pripadnicima romske nacionalne naročito su pogođene devojčice, a ovakva praksa predstavlja najgrublje kršenje njihovih ljudskih prava.
Javnost u našoj zemlji prošle nedelje ostala je šokirana svadbenim veseljem u Kruševcu povodom povodom venčanja dece od samo 10 i 11 godina.
Zato je naša ekipa odlučila da proveri da li se ovakvi i slični slučajevi dešavaju i na teritoriji Beograda, pa smo posetili jedno romsko naselje i raspitali koliko je kod njih praksa kupovine mlade "standardna procedura".
- Šta se čudite, to se odmah zna od malena, nema tu šta ja da prosim devojku. Evo, ja imam 22 godine, a meni je ovo četvrti brak, oženio sam se sa 16 godina - govori za Srbiju Danas jedan Rom.
- Dođeš, ukradeš devojku i to je to. Bolje idite da pitate komšije, eto, majka udala kćerku sa 12 godina, koja se samo godinu dana kasnije porodila i to smo svi mi normalno prihvatili - dodaje on za naš portal.
Odmah smo otišli do susednog dvorišta da se uverimo u istinost ove priče.
Skeptični i nepoverljivi, isprva su negirali da se ovo dešava kod njih. Međutim, nakon pomnog ispitivanja i upornosti naših reportera, jedan stariji Rom pristao je za naš portal da govori o ovoj i dalje tabu temi u našoj zemlji.
On tvrdi da je ugovaranje brakova sasvim prirodna i legitimna stvar. Prema njegovim rečima, deca se za brak "kaparišu" čim se rode.
- To mi sve dogovorimo dok su još u pelenama. Dođu ljudi, sednemo, ugovorimo cenu, ja mu prodam kćerku i to je to - kaže on dodajući da se deca uopšte ne bune, niti imaju prava za to.
Cena, objašnjava, varira. Ovaj pripadnik romske nacionalne manjine je svoju decu za brak prodao za 6.000 evra, ali napominje da mu je i ta cena bila mala.
- Prodao sam je, bre, jeftino! Da vidiš ti za koliko se to radi u selima u okolini Beograda, to je prava stvar, prijatelju! Ljudi kćerke prodaju za 30.000 ili 40.000 evra, nego ovde sirotinja, nemaju ovde kod nas ljudi tolike pare - kaže on.
Običaji venčanja, inače, zavise od porekla Roma i od slučaja do slučaja, ali ono što je svim takvim vrstama obreda zajedničko jeste propagiranje kulta nevinosti što je i osnovni simbol trgovine decom, ali takođe i činjenice da se mladenci od ranije nisu poznavali.
Da ovaj fenomen nije usamljen slučaj ukazuje i Slavica Rakić, zastupnik udruženja građana i romsko-ženske organizacije “Romani cikna” koja objašnjava da se rani ugovoreni brakovi među Romima neće iskoreniti, ali da se mogu u velikoj meri suzbiti.
- I dečaci i devojčice moraju da se edukuju. Pored toga, sa roditeljima treba raditi na podizanju svesti o štetnosti po zdravlje ugovorenih brakova, jer je životni vek Romkinje mnogo kraći nego prosečni životni vek žena iz većinske populacije. Niko ne shvata koliko je pogubno to što one decu rađaju sa 12 ili 13 godina, kada reproduktivni organi nisu u potpunosti razvijeni – kaže Rakić i dodaje da te devojčice trpe veliko nasilje u kući, a o tome se, prema njenim rečima, glasno ćuti.
Ona napominje da se prilikom ugovorenih brakova Romkinja ne pita ništa sve do trenutka kada postane svekrva.
- Dok je ona snaja njen posao je da rađa decu i da opslužuje ostale ukućane u porodici – ocenjuje ona.
Veliki broj mladih Romkinja živi u ubeđenju da su ugovoreni brakovi najnormalnija stvar, međutim, naša sagovornica tvrdi da se to uveliko menja.
- Mi sada imamo mnogo više devojaka koje završavaju fakultet, koje su navršile 20. godinu i koje se još nisu udale. Štaviše, one ne žele da zasnuju brak, niti da rađaju sve dok ne nađu siguran posao kako bi mogle svoju decu da finansiraju – kaže Rakićeva za naš portal.
Treba napomenuti da su prisilni brakovi u potpunosti zabranjeni u našoj zemlji, naročito stoga što je Srbija potpisnica brojnih međunarodnih konvencija, deklaracija i protokola koji se odnose na prava deteta, suzbijanja seksualnog nasilja, kao i dečje prostitucije, eksploatacije i trgovine ljudima.
S druge strane, Porodični zakon u Srbiji jasno propisuje da brak u našoj zemlji ne može sklopiti lice koje nije navršilo 18 godina, odnosno maloletno lice koje je napunilo 16 godina, ali za koje su nadležne institucije procenile da je dostiglo "duševnu i telesnu zrelost za stupanje u brak".
Posebno zabrinjava činjenica što maloletne Romkinje ne vide ništa pogrešno u ranim brakovima jer odrastaju sa ubeđenjem da prve godine života predstavljaju praktičnu pripremu za bračni život.
Stručnjaci, s druge strane, tvrde da je jedini način da se stane na put ranim i prisilnim brakovima edukovanje mladih Roma, kao i da društvo i država u celini treba da shvate ozbiljnost ovog problema kroz uključivanje pripadnika romskih nacionalnih manjina u obrazovni sistem od malih nogu.
