Usvajanje u Srbiji: Težak put ka novoj šansi za decu i roditelje - Administrativne komplikacije i veliki emocionalni izazovi

Usvajanje je jedan od najlepših postupaka u životu, kojim se stvara nova porodica i pruža detetu šansa za srećan i stabilan život. Kroz ovaj proces, dete ne samo da dobija roditelje, već i ljubav, sigurnost i mogućnost da raste u okruženju koje mu pruža podršku i pažnju.

Predstavlja mnogo više od formalnog pravnog čina – ono je čin saosećanja, hrabrosti i odgovornosti, kako za usvojitelje, tako i za dete koje traži svoj dom. U svetu koji se brzo menja, usvajanje predstavlja most između prošlosti i budućnosti, omogućavajući detetu da pronađe mesto u porodici, a usvojiteljima da obogate svoje živote novim članom.

Ko može da usvoji decu?

Prema Zakonu o porodici, može se usvojiti samo maloletno dete, ali ne pre nego što navrši treći mesec života.

Da se usvoji može dete koje nema žive roditelje, dete čiji roditelji nisu poznati ili je nepoznato njihovo boravište, dete čiji su roditelji potpuno lišeni roditeljskog prava, dete čiji su roditelji potpuno lišeni poslovne sposobnosti i dete čiji su se roditelji saglasili sa usvojenjem.

Proces usvajanja deteta je jasno regulisan kako bi se osigurao najbolji interes deteta, ali i zaštitila prava svih strana uključеnih u proces. Jedna od ključnih odredbi je da staratelj koji brine o detetu ne može postati njegov usvojitelj, čime se sprečavaju potencijalne zloupotrebe ili nesuglasice u situacijama kada je dete već pod zaštitom druge osobe.

U slučaju da je dete pod starateljstvom, saglasnost za usvojenje mora dati upravo staratelj, jer je on odgovoran za dobrobit deteta. Ova odredba omogućava da se odluka o usvojenju donese od strane osobe koja već brine o detetu i koja je u najboljoj poziciji da proceni njegov interes.

Zakon takođe reguliše i starosnu razliku između usvojitelja i usvojenika. Razlika u godinama ne može biti manja od 18, niti veća od 45 godina, kako bi se osigurao odgovarajući nivo zrelosti i sposobnosti usvojitelja za pružanje potrebne brige. Ipak, postoji mogućnost izuzetka: ministar nadležan za porodičnu zaštitu može odobriti usvojenje i u slučajevima kada starosna razlika nije u skladu sa zakonskim normama, ukoliko se proceni da je takvo usvojenje u najboljem interesu deteta.

Zakon takođe precizira ko ne može biti usvojitelj. To su, između ostalog, osobe koje su lišene roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti, osobe koje pate od bolesti koje mogu negativno uticati na dobrobit deteta, kao i osobe osuđivane za krivična dela koja se odnose na brak, porodicu, polnu slobodu, život ili telo. Ove odredbe imaju za cilj da zaštite decu od potencijalnih rizika koji bi mogli ugroziti njihov razvoj ili sigurnost.

Ove zakonske smernice postavljaju jasne granice u procesu usvajanja, sa ciljem da se detetu obezbedi bezbedno, stabilno i podržavajuće okruženje.

Parovi koji žele da usvoje dete prvo se obraćaju Centru za socijalni rad u opštini u kojoj imaju prebivalište. Uz zahtev za usvojenje, potrebno je dostaviti sledeću dokumentaciju:

• Zahtev za zasnivanje usvojenja
• Kopija lične karte
• Izvod iz matične knjige rođenih budućih usvojitelja
• Izvod iz matične knjige venčanih
• Uverenje o državljanstvu
• Lekarsko uverenje o zdravstvenom stanju
• Uverenje da budući usvojitelji nisu lišeni roditeljskog prava
• Uverenje da nisu lišeni poslovne sposobnosti
• Izveštaj o neosuđivanosti i izveštaj da se protiv njih ne vodi krivični postupak
• Dokaz o imovinskom stanju
• Potvrda o zaposlenju i finansijskoj stabilnosti
• Potvrda da nisu na evidenciji lica koja su predmet mera zaštite od nasilja u porodici

Pored ovih dokumenata, budući usvojitelji dostavljaju i preporuke – dve reference od osoba koje mogu da ocenjuju njihove sposobnosti i spremnost za roditeljstvo, kao i odnos prema deci.

Druga etapa: Procena podobnosti za usvojenje

Kada su dokumenti predati, Centar za socijalni rad pokreće proces procene podobnosti budućih usvojitelja. Ovu fazu realizuje stručni tim, koji se sastoji od socijalnog radnika, psihologa i pedagoga. U ovoj fazi se procenjuju lične osobine kandidata, motivacija za usvojenje, kvalitet partnerskog odnosa, stabilnost braka, sposobnost usvojitelja da pruže sigurno, odgovorno i ljubavlju ispunjeno okruženje detetu, kao i drugi faktori koji mogu biti važni za uspešno usvojenje.

Treća etapa: Program pripreme za usvojenje

Budući usvojitelji obavezni su da prođu kroz program pripreme koji obuhvata edukaciju o različitim aspektima usvojenja. Program se sastoji od različitih tema, među kojima su:

• Razumevanje specifičnosti usvojenja i karakteristika dece bez roditeljskog staranja.
• Posledice prethodnih životnih iskustava deteta i njihov uticaj na razvoj.
• Kako razgovarati sa detetom o usvojenju i kako se pripremiti za dolazak deteta u dom.
• Adaptacija na roditeljstvo, izazovi koje usvojitelji mogu očekivati i kako se nositi sa njima.

Cilj ovog programa je da budući usvojitelji steknu potrebna znanja i veštine koje će im omogućiti da pruže odgovarajuću podršku detetu i razviju svest o odgovornostima koje usvojenje nosi.

Četvrta etapa: Upis u Jedinstveni registar usvojitelja

Kada završe obuku i evaluaciju, budući usvojitelji svoje podatke dostavljaju Ministarstvu za socijalnu zaštitu, koje ih upisuje u Jedinstveni registar usvojitelja. Time se potvrđuje da su ispunjeni svi zakonski uslovi za usvojenje, te da su kandidati formalno spremni da preuzmu roditeljsku odgovornost.

U ovoj fazi, usvojitelji ulaze u proces čekanja, koji može biti kraći ili duži, zavisno od specifičnih zahteva koje par ima u vezi sa karakteristikama deteta koje žele da usvoje. Kada se pojavi dete koje odgovara njihovim kriterijumima, Centar za socijalni rad kontaktira usvojitelje i upućuje ih na odgovarajuću usvoiteljsku porodicu.

Za svako dete se formira selektovana lista usvojitelja, koja se temelji na analizama detetovih potreba i karakteristika, kao i na tome ko od kandidata može najbolje da odgovori na te potrebe. Centar za socijalni rad ima rok od 30 dana da izabere najpogodniju porodicu za dete.

Jedan od glavnih problema jeste upravo čekanje. Iako je usvajanje nužno proces koji traje i ne dešava se preko noći, dešava se i čekanje koje ume  da broji i dvocifren broj meseci.

Ako se pogleda zakonki okvir, on nudi određeni rok (šest meseci) da se procena potencijalnih usvojitelja završi, ali nije strana pojava da neophodni dokumenti prikupljeni pre procene prestanu da važe. Jer, rok je probijen, a do poziva nije došlo.

I tako, dok se čeka na procenu, deca su u hraniteljskim porodicama, jer za njih „nema nikoga“.

Trenutno je u sistemu 306 dece za koje su nadležni utvrdili da su podobna za usvajanje, a podobnih usvojitelja, dakle onih koji bi usvojili dete, ima 726, tj. duplo više.

Direktorka Komore socijalne zaštite Sandra Perić kaže za RTS da zabrinjava broj dece podobne za usvojenje.

- Usvojenje je najpotpuniji, najcelovitiji oblik zaštite za određeni broj dece, za koju je procenjeno da je to u njihovom najboljem interesu - rekla je Sandra Perić.

Komentarišući to što je u protekloj godini broj usvojene dece bio rekordno mali, Perić je navela da se razlozi mogu naći i u administrativnim preprekama, i u mentalitetu, kao i u emocionalnim barijerama.

Polovina dece bez roditeljskog staranja je školskog uzrasta

Statistika od 2018. do 2022. godine pokazuje da je najviše dece u prihvatilištima bilo 2019., a da je taj broj opadao sve do 2022. Među decom koja nemaju roditeljsku brigu svake godine je najviše onih školskog uzrasta - između 5 i 12 godina.