"Veliko K" odlazi u istoriju: Kilogram više nikad neće biti isti

Do sada je masu definisao "deda svih kilograma": metalni cilindar veličine loptice za golf, zaključan u trezoru u Francuskoj. Već više od jednog veka bio je jedini pravi kilogram na kojem su zasnovani svi ostali. 

Vojničko groblje na Zejtinliku: Sveta srpska zemlja i danas privlači ogroman broj posetilaca

Ali više neće biti tako. Očekuje se da na sastanku u petak u Versaju, kod Pariza, vlade odobre planove da umesto toga koriste naučnu formulaciju za definisanje tačne mase jednog kilograma. Očekuje se da će ta promena imati praktične posledice u industriji i nauci, kada su nužna ultraprecizna merenja mase. 

U istoriju će otići takozvano "Veliko K" - kilogram koji je glavni još do 1889. godine. 

Izrađen od legure otporne na koroziju: 90 odsto platine i 10 odsto iridijuma, međunarodni prototip kilograma je retko viđao svetlost dana. Ipak, njegova uloga je bila presudna kao osnove za opšteprihvaćen sistem merenja mase, od čega zavisi i sva međunarodna trgovina. 

Tri ključa koja se čuvaju na odvojenim mestima potrebna su da se otključa trezor u kojem su "Veliko K" i njegovih šest zvaničnih kopija, zajedno nazvani "naslednik i rezervni delovi", pod staklenim zvonima u Međunarodnom birou za tegove i mere, u Sevru, na zapadnom obodu Pariza. 

Osnivača je 1875. godine bilo 17 država, a Biro je poznat po francuskoj skraćenici BIPM, kao čuvar sedam glavnih jedinica koje čovečanstvo koristi da izmeri svoj svet: metar za dužinu, kilogram za masu, sekunda za vreme, amper za električnu struju, kelvin za temperaturu, mol za količinu materije i luks za intenzitet svetlosti. 

Od tih sedam jedinica, kilogram je poslednji zasnovan na fizičkom, postojećem predmetu, "Velikom K". Metar, na primer, nekada je bila štangla od metra, ali je sada definisan kao udaljenost koju svetlost pređe u vakuumu za 1/299,792,458. deo sekunde.