VIDEĆEMO PLAVI I SUPERMESEC U NIZU: Nesvakidašnja pojava na nebu, a evo šta je to što ih čini posebnim

U 2024. godini već se dogodilo pet mladih supermeseca, a pred nama su četiri meseca zaredom sa još četiri puna supermeseca.

Mladi i puni supermesec

Puni Mesec nastaje kada je Mesec na suprotnoj strani od Sunca u odnosu na Zemlju (dakle Zemlja je u sredini), dok se mladi Mesec događa kada se Mesec nađe između Sunca i Zemlje. Kada se jedan od ovih položaja poklopi s perigejem, nastaje supermesec.

Naravno, mladi supermesec obično ne možemo videti, osim ako izazove pomračenje Sunca jer je njegova osvetljena strana okrenuta prema Suncu.

Puni supermesec na nebu se vidi kao malo veći i primetno svetliji od prosečnog punog Meseca.

Šta je supermesec?

Kako Mesec postaje supermesec? Putanja po kojoj on kruži oko Zemlje nije savršena krug, već je blago izdužena elipsa. Pritom je ona malo pomerena (Zemlja se ne nalazi tačno u sredini te elipse), pa postoji tačka na kojoj je Mesec najbliži Zemlji (ona se naziva perigej) i tačka na kojoj je najudaljeniji (apogej). Termin perigej dolazi od grčkih reči "peri", što znači blizu, i "ge", što znači Zemlja.

Mesec je u proseku od Zemlje udaljen oko 384.400 km. U perigeju najbliže prilazi Zemlji na oko 356.500 km, dok je u apogeju najviše udaljen oko 406.700 km. Pod uticajem gravitacije Sunca i planeta (prvenstveno Sunca) putanja Meseca se u odnosu na Zemlju još malo pomera, pa nije svaki perigej jednako blizu, kao što nije ni svaki apogej jednako daleko.

Astrološki naziv supermesec

Supermesec nije službeni astronomski termin, već je kovanica koju je smislio astrolog Ričard Nol 1979. godine. Nol je definisao supermesec kao pun ili mlad Mesec koji se nalazi unutar 90% najbliže tačke Zemlji u svojoj orbiti. Naime, neće se uvek dogoditi da je Mesec pun u trenutku kada je tačno u perigeju.

Astronomi koriste termine Mesec u perigeju i Mesec u apogeju.

Naučno ozbiljniji pristup predviđanju supermeseca povezuje se s astronomom Fredom Espenakom i njegovom metodom, koja uzima u obzir promene u Mesečevoj orbiti tokom svakog lunarnog ciklusa. Espenak je poznat po stručnosti u predviđanju pomračenja, a njegove tabele supermeseca koriste se kao referenca u mnogim astronomskim krugovima.

Koliko je supermesec veći i svetliji?

Iako je pojam supermesec popularan, neki naučnici smatraju ga preteranim jer Mesec ne izgleda drastično veći oku posmatrača nego uobičajeni pun Mesec. Razlika u veličini između supermeseca i prosečnog punog Meseca iznosi do 8%, dok je razlika u veličini u poređenju s najmanjim punim Mesecom u godini (mikromesec) do 14%.

S druge strane, razlika u sjaju je mnogo primetnija. Supermesec može biti do 15% svetliji od prosečnog punog Meseca i do 30% svetliji od mikromeseca. To znači da, čak i ako ne primetite razliku u veličini, možete uočiti da je supermesec svetliji od prosečnog punog Meseca.

Neki revni posmatrači neba tvrde da mogu uočiti tu razliku u veličini Meseca, ali to bi mogao biti subjektivan utisak jer je ona prilično mala. Razliku u sjaju moguće je uočiti jer je ona značajno veća.

Šta je plavi Mesec?

Plavim Mesecom naziva se druga pojava punog Meseca u jednom kalendarskom mesecu. Ona je moguća jer mu treba 29,53 dana da obiđe Zemlju, dok kalendarski mesec može trajati 31 dan. Plavi je, takođe, i treći od četiri puna Meseca u sezoni.

Naziv nema nikakve veze sa stvarnom bojom Meseca, iako on ponekad, u određenim atmosferskim prilikama, zaista može imati plavu boju, na primer kada vulkanske erupcije u atmosferu izbace čestice koje na određen način raspršuju svetlost.

Najbliži puni supermesec 2024. godine dogodiće se 17. oktobra, kada će Mesec biti udaljen samo 357.363 kilometra od Zemlje.

Uticaj supermeseca na plimu

Supermesec ne utiče samo na doživljaj noćnog neba već i na okeane. Tokom punog i mladog Meseca dolazi do većih plima, poznatih kao "spring tides".

Kada se puni Mesec poklopi s perigejem, plime postaju još izraženije i nazivaju se perigejske plime ili ponekad kraljevske plime. One mogu izazvati poplave, posebno kada su praćene vremenskim uslovima kao što su nizak atmosferski pritisak, obilne kiše i snažni vetrovi.

Iako gravitacija Meseca tokom supermeseca nije drastično jača (otprilike je 4% veća nego kada je Mesec na prosečnoj udaljenosti), to je dovoljno da izazove primetno veće plime u određenim delovima sveta. Međutim, stvarni uticaj na plimu u velikoj meri zavisi od oblika obale i lokalnih vremenskih uslova.

Iako razlika u veličini supermeseca možda nije lako uočljiva, njegova povećana svetlina i pojačan uticaj na plimu čine ove pojave vrednim pažnje.

Srbija Danas/Index.hr