ВИДЕЋЕМО ПЛАВИ И СУПЕРМЕСЕЦ У НИЗУ: Несвакидашња појава на небу, а ево шта је то што их чини посебним

У 2024. години већ се догодило пет младих супермесеца, а пред нама су четири месеца заредом са још четири пуна супермесеца.

Млади и пуни супермесец

Пуни Месец настаје када је Месец на супротној страни од Сунца у односу на Земљу (дакле Земља је у средини), док се млади Месец догађа када се Месец нађе између Сунца и Земље. Када се један од ових положаја поклопи с перигејем, настаје супермесец.

Наравно, млади супермесец обично не можемо видети, осим ако изазове помрачење Сунца јер је његова осветљена страна окренута према Сунцу.

Пуни супермесец на небу се види као мало већи и приметно светлији од просечног пуног Месеца.

Шта је супермесец?

Како Месец постаје супермесец? Путања по којој он кружи око Земље није савршена круг, већ је благо издужена елипса. Притом је она мало померена (Земља се не налази тачно у средини те елипсе), па постоји тачка на којој је Месец најближи Земљи (она се назива перигеј) и тачка на којој је најудаљенији (апогеј). Термин перигеј долази од грчких речи "пери", што значи близу, и "ге", што значи Земља.

Месец је у просеку од Земље удаљен око 384.400 км. У перигеју најближе прилази Земљи на око 356.500 км, док је у апогеју највише удаљен око 406.700 км. Под утицајем гравитације Сунца и планета (првенствено Сунца) путања Месеца се у односу на Земљу још мало помера, па није сваки перигеј једнако близу, као што није ни сваки апогеј једнако далеко.

Астролошки назив супермесец

Супермесец није службени астрономски термин, већ је кованица коју је смислио астролог Ричард Нол 1979. године. Нол је дефинисао супермесец као пун или млад Месец који се налази унутар 90% најближе тачке Земљи у својој орбити. Наиме, неће се увек догодити да је Месец пун у тренутку када је тачно у перигеју.

Астрономи користе термине Месец у перигеју и Месец у апогеју.

Научно озбиљнији приступ предвиђању супермесеца повезује се с астрономом Фредом Еспенаком и његовом методом, која узима у обзир промене у Месечевој орбити током сваког лунарног циклуса. Еспенак је познат по стручности у предвиђању помрачења, а његове табеле супермесеца користе се као референца у многим астрономским круговима.

Колико је супермесец већи и светлији?

Иако је појам супермесец популаран, неки научници сматрају га претераним јер Месец не изгледа драстично већи оку посматрача него уобичајени пун Месец. Разлика у величини између супермесеца и просечног пуног Месеца износи до 8%, док је разлика у величини у поређењу с најмањим пуним Месецом у години (микромесец) до 14%.

С друге стране, разлика у сјају је много приметнија. Супермесец може бити до 15% светлији од просечног пуног Месеца и до 30% светлији од микромесеца. То значи да, чак и ако не приметите разлику у величини, можете уочити да је супермесец светлији од просечног пуног Месеца.

Неки ревни посматрачи неба тврде да могу уочити ту разлику у величини Месеца, али то би могао бити субјективан утисак јер је она прилично мала. Разлику у сјају могуће је уочити јер је она значајно већа.

Шта је плави Месец?

Плавим Месецом назива се друга појава пуног Месеца у једном календарском месецу. Она је могућа јер му треба 29,53 дана да обиђе Земљу, док календарски месец може трајати 31 дан. Плави је, такође, и трећи од четири пуна Месеца у сезони.

Назив нема никакве везе са стварном бојом Месеца, иако он понекад, у одређеним атмосферским приликама, заиста може имати плаву боју, на пример када вулканске ерупције у атмосферу избаце честице које на одређен начин распршују светлост.

Најближи пуни супермесец 2024. године догодиће се 17. октобра, када ће Месец бити удаљен само 357.363 километра од Земље.

Утицај супермесеца на плиму

Супермесец не утиче само на доживљај ноћног неба већ и на океане. Током пуног и младог Месеца долази до већих плима, познатих као "спринг тидес".

Када се пуни Месец поклопи с перигејем, плиме постају још израженије и називају се перигејске плиме или понекад краљевске плиме. Оне могу изазвати поплаве, посебно када су праћене временским условима као што су низак атмосферски притисак, обилне кише и снажни ветрови.

Иако гравитација Месеца током супермесеца није драстично јача (отприлике је 4% већа него када је Месец на просечној удаљености), то је довољно да изазове приметно веће плиме у одређеним деловима света. Међутим, стварни утицај на плиму у великој мери зависи од облика обале и локалних временских услова.

Иако разлика у величини супермесеца можда није лако уочљива, његова повећана светлина и појачан утицај на плиму чине ове појаве вредним пажње.

Србија Данас/Index.hr