DECA NE SMEJU OVO DA TRPE! Ovo su slučajevi vršnjačkog i digitalnog nasilja koji su POTRESLI SRBIJU!

Oblik vršnjačkog nasilja koji je veoma čest, a koji je uglavnom ne otkrije, jeste digitalno nasilje. Digitalno nasilje i zlostavljanje je zloupotreba informacionih tehnologija koja može da ima za posledicu povredu druge ličnosti i ugrožavanje dostojanstva i ostvaruje se slanjem poruka elektronskom poštom, SMS-om, MMS-om, putem veb-sajta (web site), četovanjem, uključivanjem u forume, socijalne mreže i sl.

Pod digitalnim nasiljem se podrazumeva korišćenje digitalnih tehnologija (tj. mobilnih telefona i interneta), a sa namerom da se osoba na koju je nasilje usmereno povredi, ponizi i uznemiri, kao i da joj se nanese neka šteta. Digitalno nasilje podstiče grupnu mržnju, uznemiravanje, praćenje, urušavanje privatnosti, vređanje na bilo kojoj osnovi, kao i širenje neprimerenih i uvredljivih komentara na račun druge osobe.

Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput učinjenog, odnosno ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti deteta i učenika ili zaposlenog.

Postoji više vrsti nasilja i to: fizičko nasilje, psihičko nasilje, socijalno nasilje, digitalno nasilje, zloupotreba deteta i učenika, seksualno nasilje, nasilni ekstremizam, trgovina ljudima, eksploatacija i zanemarivanje i nemarno postupanje.

Poslednji slučaj koji je uznemirio Srbiju, a koji je izazvan digitalnim nasiljem, jeste samoubistvo Mladena Dulića koji, kako su mediji pisali, se odlučio na ovaj korak nakon što je trpeo ismevanje putem društvenih mreža. A evo još nekih slučajeva vršnjačkog i digitalnog nasilje koji su nas potresli.

Aleksa Janković

Slučaj Alekse Jankovića iz Niša, koji se 2011. godine ubio zbog višemesečnog nasilja koje je trpeo u školi, rastužuje, opominje ali i obavezuje – na borbu protiv vršnjačkog nasilja, kako se sličan slučaj više NIKADA ne bi dogodio.

Aleksa je trpeo višemesečno vršnjačko nasilje od strane sedmorice vršnjaka. Tokom tog perioda Aleksa je imao nogu u gipsu, potres mozga, ali mu je dijagnostikovan i posttraumatski sindrom. Ceo njegov slučaj je, nakon što je dečak izvršio samoubistvo, doveo i do zakonskog predloga koji još uvek nije usvojen.

Nasilnici su Aleksu pretukli osam puta, a uz to mu stalno pretili, ali i jurili i vređali. Roditelji su o svemu obavestili školu, inspekciju i Ministarstvo prosvete, ali i policijsku stanicu, međutim to nije sprečilo tragičan ishod. 

Vršnjačko nasilje je, prema nalazima psihologa, Aleksu činilo uznemirenim, anksioznim i depresivnim. Sve se završilo tragično kada je Aleksa skočio sa trećeg sprata zgrade. Viši sud za maloletnike u Nišu je pravosnažno osudio troje od sedam maloletnika na pojačan nadzor Centra za socijalni rad.

Kristina Kika Đukić

Mlada srpska jutjuberka Kristina Kika Đukić tragično je okonačala svoj život u noći između 8. i 9. decembra 2021. godine

Kristina Đukić bila je srpska gejmerka, jutjuberka i influenserka čiji Jutjub kanal je imao 700.000 pretplatnika, a na Instagramu ju je pratilo više od 350.000 korisnika. 

Mira Vladisavljević, direktorka Balkan tube festa, je istakla da se tragedija dogodila nakon što je Kika godinama vodila mučnu borbu sa bulingom, vidom nasilja na društvenim mrežama.

Da podsetimo, Kika je postala popularna među mlađim generacijama nakon javnog sukoba koji je imala sa jutjuberom Bakom Prasetom, koji je eskalirao u jutarnjem programu televizije sa nacionalnom frekvencijom. Tada je, pored brojnih drugih uvreda, jutjuber nazvao Kiku „ćelavom“ i pitao je da li ide na hemioterapiju.

Ovo gostovanje, uz brojne jutjub klipove i ružne reči upućene putem društvenih mreža, izazvalo je i netrpeljivost među korisnicima društvenih mreža koji ih podržavaju, a koje se nastavilo i nakon završetka sukoba.

Trinaestogodišnja devojčica 

Teške povrede i psihičke traume doživela je učenica (13) iz Male Krsne kada je sredinom septembra prošle godine bila žrtva brutalnog vršnjačkog nasilja. Dve devojčice pretukle su učenicu, koja je zbog težine povreda tada mogla jedino da se hrani na slamčicu zbog iščašenja vilice.

Kako je roditelj devojčice ispričao za medije, nasilnice su devojčici govorili da spusti ruke sa lica navodeći joj da je neće više tući, ali bi onda ponovo počeli da je udaraju kada bi devojčica spustila ruke. Navodno su joj govorile da su joj "šiške raspad sistema" i zbog toga nastavile da je tuku.

Inače, ovo nije prvi put da je ova učenica bila na meti ovih devojčica, a majka je otkrila da je njena ćerka i ranije nastavnici prijavljivala vršnjačko nasilje. Majka je otkrila i da su majke devojčica bile agresivne prema njoj kada je otišla da pita nasilne devojčice zašto su napale njenu ćerku. Ni nakon ovog brutalnog napada, devojčice nisu stale pa su slale preteće poruke preko poznanika i a jednom je došla sa modricama i ustima punim peska.

Snimanja dečaka nad kojim se vrši nasilje

Jedan slučaj iz ove godine je kada se u Tehničkoj školi "Buda Davidović" u Obrenovcu dogodilo vršnjačko nasilje nad jednim dečakom, a snimak nasilja se širio društvenim mrežama. Na snimku se vidi kako jedan maloletnik drugom zadaje udarac, nakon čega on pada na zemlju i počinje da se trese.

Dok se dvojica dečaka tuku, ostali se smeju i snimaju. Podsmevaju se, u jednom trenutku se čuje "vidi ovog crvenog", "pomerite se ne vidim ništa", umesto da ih razdvoje ostali se sve vreme grohotom smeju, dobacuju "ajde još" i hrabre ih, što je za svaku osudu.

Dečak se plašio da prizna nasilje

Krajem oktobra prošle godine na društvenim mrežama pojavio se video-snimak iz Kraljeva na kome se vidi kako trojica mladića napadaju vršnjaka iz kraljevačke srednje poljoprivredne škole, a jedan od vršilaca nasilja mladića udara šakom u glavu, nakon čega on pada na pod.

Sam napad koji se desio u prolazu ispod gradske terase, izazvao je lavinu reakcija na društvenim mrežama. Odmah nakon što su se digle tenzije u javnosti, oglasio se i otac mladića koji je šakom udario dečaka, tom prilikom navodeći da razume bes građana i dodajući da je njegov sin pogrešio, te da će zbog toga odgovarati.

Međutim, oglašavanje oca napadača je izazvalo novi talas uvreda koje su mu uputili sugrađani navodeći da on uopšte ne bi trebalo da se oglašava. Javnost je posebno bila pogođena pričom da o mladiću brine samohrani otac koji vodi računa o troje srednjoškolaca. Kako otac žrtve tvrdi mladić nije hteo da prizna da je udaren i dodao da je dečak pričao kako je pao na asfalt prilikom povratka iz škole. Otac je za ceo slučaj saznao tek kada su ga drugog dana pozvali na razgovor kod direktorke škole.

Od septembra ove godine prijavljeno 75 slučajeva vršnjačkog nasilja

Kada je u pitanju statistika, u Ministarstvu prosvete, navode za Telegraf da tačne brojke još uvek nemaju, te ne može sa sigurnošću da se tvrdi koliki je porast/pad vršnjačkog nasilja u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, navodi da je za celu prošlu školsku godinu zabeleženo ukupno 710 situacija nasilja trećeg nivoa, dok je od početka tekuće školske godine zabeleženo čak 75.

- Na osnovu navedenih podataka se ne može govoriti o porastu vršnjačkog nasilja u školama u odnosu na neki prethodni duži period, s obzirom na činjenicu da škole ranije nisu imale obavezu prijavljivanja slučajeva nasilja, a da sada Ministarstvo insistira na doslednom prijavljivanju situacija nasilja/rizičnih ponašanja trećeg stepena od strane škola (od 2019. škole izveštavaju). Takođe, mediji danas češće izveštavaju o pojedinačnim situacijama nasilja, a njihova uloga je jako bitna, ne samo iz ugla informisanja, već i u smislu edukacije o načinima prevencije nasilja i promovisanju pozitivnih pedagoških aktivnosti i obrazaca ponašanja - dodaju iz ministarstva.

Analiza prijava pristiglih tokom školske 2021/2022. godine ukazuje da se najveći procenat prijava situacija trećeg nivoa nasilja odnosi na vršnjačko fizičko nasilje (85%) kome najčešće prethodi verbalno, psihološko ili digitalno nasilje.

- Dakle, na osnovu navedenih podataka se ne može govoriti o porastu vršnjačkog nasilja u školama, niti se fenomen vršnjačkog nasilja može posmatrati izdvojeno od porodičnog nasilja i drugih oblika nasilja i faktora rizika koji postoje u društvu. Kako vršnjačko nasilje predstavlja složen društveni fenomen koji zahteva angažovanje ne samo obrazovnog sistema, već i sistema socijalne i zdravstvene zaštite, tužilaštva, policije, lokalne zajednice i roditelja, Vlada Republike Srbije je u cilju sprečavanja nasilja koje uključuje decu formirala Nacionalnu platformu "Čuvam te", koja je počela sa radom tokom 2021. godine. Platforma je uspostavljena, upravo sa ciljem jačanja intersektorske saradnje i koordinicije svih nadležnih institucija u prevenciji i suzbijanju nasilja, posebno vršnjačkog nasilja - kažu naši sagovornici.

Kada je u pitanju sprečavanje nasilja u obrazovnim ustanovama iz ministarstva prosvete apeluju na roditelje da sami preduzmu prvi korak - razgovor sa direktorom ili razrednim starešinom, pa tek onda da se obrate ministarstvu ili policiji.

- Ukoliko je podnosilac predstavke nezadovoljan odgovorom ustanove, predstavka se sa propratnom dokumentacijom, podnosi gradskom prosvetnom inspektoru. Ukoliko je stranka nezadovoljna odgovorom ustanove, odgovorom pokrajinske, gradske, opštinske prosvetne inspekcije, predstavku sa kompletnom propratnom dokumentacijom dostavlja Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Republičkoj prosvetnoj inspekciji - objašnjavaju oni.

Vršnjačko nasilje se, između ostalog, može sprečiti ukoliko se ustanove pravila ponašanja koja će se poštovati kako kod kuće tako i u školi i ukoliko damo deci do znanja da će snositi posledice za svoje ponašanje. Kreativne i edukativne radionice, razne tribine na temu vršnjačkog nasilja mogu doprineti boljem i zdravijem odnosu prema nasilju, kao i sprečavanju istog.