ZA NOVU GODINU SVI KITIMO JELKU! Znate li zašto i od kada postoji taj običaj?
Jedan od najinteresantnijih običaja, posebno za decu, koji se praktikuju za Novu godinu, jeste kićenje jelke.
Složićete se da novogodišnja jelka zaista ukrasi dom i dočara pravu prazničnu atmosferu, zato se svi trude da u tome budu kreativni i da svake godine osmisle nešto novo.
ZABAVA SA STRAVIČNIM POSLEDICAMA: Lekar upozorava šta sve može da se desi ako se igrate sa petardama
RADNO VREME ZA DOČEK NOVE GODINE: Detaljan spisak - kafići do 18h, do kada rade prodavnice, pijace, apoteke?
KAKVO NAS VREME OČEKUJE U NOVOGODIŠNJOJ NOĆI? Za doček pravi rolerkoster, posle ponoći NAGLI PREOKRET
Mnogo je nas koji uoči novogodišnjih praznika odemo da kupimo samo neke sitnice, a na kraju izađemo iz prodavnice sa punim kesama, jer ne možemo da odolimo svim tim prelepim novogodišnjim ukrasima.
Međutim, da li uopšte znate zašto se baš za novu godinu kiti jelka?
Jela je zimzeleno drvo, preko cele godine sveže i sočno, pa su ljudi verovali da će ona na njih preneti svoju svežinu i snagu. Ali, istina je samo u tome da u hladnim zimskim danima jelka donosi vedrinu u naš dom. Unošenje u kuću zimzelenih grana i jelke veoma je star običaj. Njime su ljudi u zimskim mesecima, kad priroda spava zimskim snom izražavali svoju želju i nadu da će se priroda iznova probuditi i bujati kad na proleće grane sunce.
Jelka kakvu danas kitimo pojavila se početkom XVII veka u Francuskoj. Taj običaj sad je dopunjen davanjem poklona, pa zato sva deca sa nestrpljenjem očekuju Novu godinu i novogodišnje poklone pod jelkom.
Novogodišnja jelka ima dugačku istoriju, a najverovatnije vodi poreklo iz evropskih prethrišćanskih kultura.
U našim krajevima običaj kićenja jelke nije bio raširen do sredine 19. veka, kada dolazi do promena uglavnom pod uticajem nemačke tradicije i prostorno-političkih veza.
Iako ukrašavanje jelke nije bilo rašireno, domovi su se i pre toga na Badnje veče kitili cvećem i plodovima, a posebno zelenilom, i to su najčešće činila deca. Prvobitno su se kitila belogorična stabla, a posle zimzelena, i to voćem - najčešće jabukama, šljivama, kruškama - i raznim poslasticama i ukrasima napravljenim od papira, najčešće lancima i raznim nitima.
Čest su ukras bili pozlaćeni orasi i lešnici a postavljale su se i sveće, simboli nade i božanstva. Kasnije su stavljani i komadići vate, voska ili papira koji su simbolizovali sneg. Imućniji su imali posebne figurice i ukrase. Ispod drvca redovno su se stavljale jaslice, napravljene najčešće od drveta.
Zašto kitimo jelku?
Kićenje jelke je opštehrišćanski običaj. Jelka se kiti u susret Božiću, a darovi ispod nje su podsećanje na Hristovo rođenje, na najveći dar koji je ikada ljudima dat. Upravo ta radost treba da obraduje dečicu.
Kada se rodio Hristos, zvezda sa neba je vodila mudrace sa Istoka, pokazujući im put sve do pećine u kojoj se nalazila Bogorodica sa Hristom. Iznad pećine u kojoj je Hristos rođen, rasla su tri drveta - bor, kedar i jela.
Njih je obasjala svetlost Hristovog rođenja, pa su poželeli da i oni nešto poklone. Kedar je zatresao svoje grane i pred pećinu su pale iglice prepune divnog mirisa. Bor je spustio najlepše šišarke. Sirota jela je gorko plakala, jer ona nije imala mirisnog ulja u iglicama, niti šišarke.
Jeline suze je videla zvezda, pa se sažalila. Zbog njene velike želje da daruje Hrista, nije dozvolila da ostane tužna u toj noći. Poslala je jednu malenu zvezdicu da se spusti na vrh jele. Tada je ona zasjala zvezdanom svetlošću i, duboko se klanjajući, spustila zvezdicu pred pećinu gde je u jaslama na slami ležao Hristos. Zato se i danas na vrh jelke stavlja zvezdica, kao znak i znamen ljubavi prema Hristu.
