ЗА НОВУ ГОДИНУ СВИ КИТИМО ЈЕЛКУ! Знате ли зашто и од када постоји тај обичај?
Један од најинтересантнијих обичаја, посебно за децу, који се практикују за Нову годину, јесте кићење јелке.
Сложићете се да новогодишња јелка заиста украси дом и дочара праву празничну атмосферу, зато се сви труде да у томе буду креативни и да сваке године осмисле нешто ново.
ЗАБАВА СА СТРАВИЧНИМ ПОСЛЕДИЦАМА: Лекар упозорава шта све може да се деси ако се играте са петардама
РАДНО ВРЕМЕ ЗА ДОЧЕК НОВЕ ГОДИНЕ: Детаљан списак - кафићи до 18х, до када раде продавнице, пијаце, апотеке?
КАКВО НАС ВРЕМЕ ОЧЕКУЈЕ У НОВОГОДИШЊОЈ НОЋИ? За дочек прави ролеркостер, после поноћи НАГЛИ ПРЕОКРЕТ
Много је нас који уочи новогодишњих празника одемо да купимо само неке ситнице, а на крају изађемо из продавнице са пуним кесама, јер не можемо да одолимо свим тим прелепим новогодишњим украсима.
Међутим, да ли уопште знате зашто се баш за нову годину кити јелка?
Јела је зимзелено дрво, преко целе године свеже и сочно, па су људи веровали да ће она на њих пренети своју свежину и снагу. Али, истина је само у томе да у хладним зимским данима јелка доноси ведрину у наш дом. Уношење у кућу зимзелених грана и јелке веома је стар обичај. Њиме су људи у зимским месецима, кад природа спава зимским сном изражавали своју жељу и наду да ће се природа изнова пробудити и бујати кад на пролеће гране сунце.
Јелка какву данас китимо појавила се почетком XVII века у Француској. Тај обичај сад је допуњен давањем поклона, па зато сва деца са нестрпљењем очекују Нову годину и новогодишње поклоне под јелком.
Новогодишња јелка има дугачку историју, а највероватније води порекло из европских prethrišćanskih култура.
У нашим крајевима обичај кићења јелке није био раширен до средине 19. века, када долази до промена углавном под утицајем немачке традиције и просторно-политичких веза.
Иако украшавање јелке није било раширено, домови су се и пре тога на Бадње вече китили цвећем и плодовима, а посебно зеленилом, и то су најчешће чинила деца. Првобитно су се китила белогорична стабла, а после зимзелена, и то воћем - најчешће јабукама, шљивама, крушкама - и разним посластицама и украсима направљеним од папира, најчешће ланцима и разним нитима.
Чест су украс били позлаћени ораси и лешници а постављале су се и свеће, симболи наде и божанства. Касније су стављани и комадићи вате, воска или папира који су симболизовали снег. Имућнији су имали посебне фигурице и украсе. Испод дрвца редовно су се стављале јаслице, направљене најчешће од дрвета.
Зашто китимо јелку?
Кићење јелке је општехришћански обичај. Јелка се кити у сусрет Божићу, а дарови испод ње су подсећање на Христово рођење, на највећи дар који је икада људима дат. Управо та радост треба да обрадује дечицу.
Када се родио Христос, звезда са неба је водила мудраце са Истока, показујући им пут све до пећине у којој се налазила Богородица са Христом. Изнад пећине у којој је Христос рођен, расла су три дрвета - бор, кедар и јела.
Њих је обасјала светлост Христовог рођења, па су пожелели да и они нешто поклоне. Кедар је затресао своје гране и пред пећину су пале иглице препуне дивног мириса. Бор је спустио најлепше шишарке. Сирота јела је горко плакала, јер она није имала мирисног уља у иглицама, нити шишарке.
Јелине сузе је видела звезда, па се сажалила. Због њене велике жеље да дарује Христа, није дозволила да остане тужна у тој ноћи. Послала је једну малену звездицу да се спусти на врх јеле. Тада је она засјала звезданом светлошћу и, дубоко се клањајући, спустила звездицу пред пећину где је у јаслама на слами лежао Христос. Зато се и данас на врх јелке ставља звездица, као знак и знамен љубави према Христу.
