ZAŠTO SE NA SVADBI KITE SVATOVI? Ovaj običaj se i danas praktikuje, a niko ne zna razlog

Srbi imaju mnogo običaja, posebno onih u vezi sa venčanjem. Neki od njih se poštuju i danas, neki više ne, a postoje i oni koju su se održali, ali u nešto drugačijem obliku.

Jedan od njih je kićenje svatova!

Sećate se verovatno da su se svatovi pre kitili grančicom ruzmarina koji se pričvršćavao crvenim koncem. Smatralo se da crveni konac ima ogromne moći, da donosi dobru sreću i garantuje onome ko ga nosi božansku zaštitu. Naši stari su verovali da crveni konac može spasiti i zaštititi od bilo kojeg uroka. I Danas je ova dekoracije potpuno drugačija, ali ipak i dalje postoji u našem narodu.

Cvetići u raznim bojama, ženama se stavljaju obično kao narukvica, muškarcima se lepe na revere sakoa ili košulje. Međutim, pravo pitanje jeste kako je ovaj običaj uopšte i nastao i šta zapravo predstavlja?

Naime, gosti na svadbi su kićenjem postajali ritualni učesnici svadbene ceremonije pa su i za njih važila pravila koja su se morala poštovati, a vezana su za zaštitu od zla.

Mlada je nosila veo kako bi štitila sebe, ali i druge od sebe same jer su joj se zbog nedefinisanog statusnog položaja pripisivale karakteristike nečistog i opasnog, kao i povišena moć. Strogo se vodilo računa da se svatovi kreću drugim putem od onog kojim su došli, da bi zatrli trag zlim silama. Jedna od značajnijih situacija koja se nastojala izbeći je susret dve mlade na tom putu. Iz istog razloga mlada od roditeljskog doma do novog prelazi na konju ili kolima, ne dodirujući zemlju, dok ne pređe prag. U vazduh se pucalo takođe da bi se rasterale zle sile.

Svatove okupljene u mladoženjinoj kući kitili su na poseban način. Onima koji su u braku ruzmarin se stavljao na desnu stranu, a onima koji nisu na levu. 

Mladoženji su u njegovoj kući cvet stavljali na levu, a u mladinoj na desnu, čime se obeležava i njegov prelazni status da još nije oženjen, ali ni neoženjen. Dolaskom po nevestu u njen dom svatovi su ponovo bili zakićeni na istoj strani na kojoj to već jesu. Oni su se od svatova sa mladine strane razlikovali po tome što su imali po dva ruzmarina ili cveta, odnosno oznaku da su prešli dve granice. 

Iako se danas ovaj običaj promenio dosta, on i dalje ima funkciju da svatove štiti od zlih sila i da ih predstavi kao članove svadbenog veselja.