ЗАШТО СЕ НА СВАДБИ КИТЕ СВАТОВИ? Овај обичај се и данас практикује, а нико не зна разлог

Срби имају много обичаја, посебно оних у вези са венчањем. Неки од њих се поштују и данас, неки више не, а постоје и они коју су се одржали, али у нешто другачијем облику.

Један од њих је кићење сватова!

Сећате се вероватно да су се сватови пре китили гранчицом рузмарина који се причвршћавао црвеним концем. Сматрало се да црвени конац има огромне моћи, да доноси добру срећу и гарантује ономе ко га носи божанску заштиту. Наши стари су веровали да црвени конац може спасити и заштитити од било којег урока. И Данас је ова декорације потпуно другачија, али ипак и даље постоји у нашем народу.

Цветићи у разним бојама, женама се стављају обично као наруквица, мушкарцима се лепе на ревере сакоа или кошуље. Међутим, право питање јесте како је овај обичај уопште и настао и шта заправо представља?

Наиме, гости на свадби су кићењем постајали ритуални учесници свадбене церемоније па су и за њих важила правила која су се морала поштовати, а везана су за заштиту од зла.

Млада је носила вео како би штитила себе, али и друге од себе саме јер су јој се због недефинисаног статусног положаја приписивале карактеристике нечистог и опасног, као и повишена моћ. Строго се водило рачуна да се сватови крећу другим путем од оног којим су дошли, да би затрли траг злим силама. Једна од значајнијих ситуација која се настојала избећи је сусрет две младе на том путу. Из истог разлога млада од родитељског дома до новог прелази на коњу или колима, не додирујући земљу, док не пређе праг. У ваздух се пуцало такође да би се растерале зле силе.

Сватове окупљене у младожењиној кући китили су на посебан начин. Онима који су у браку рузмарин се стављао на десну страну, а онима који нису на леву. 

Младожењи су у његовој кући цвет стављали на леву, а у младиној на десну, чиме се обележава и његов прелазни статус да још није ожењен, али ни неожењен. Доласком по невесту у њен дом сватови су поново били закићени на истој страни на којој то већ јесу. Они су се од сватова са младине стране разликовали по томе што су имали по два рузмарина или цвета, односно ознаку да су прешли две границе. 

Иако се данас овај обичај променио доста, он и даље има функцију да сватове штити од злих сила и да их представи као чланове свадбеног весеља.