ZAŠTO SE NA VELIKI PETAK FARBAJU JAJA? Šta zapravo znači ova uskršnja tradicija?
Bojenje jaja se prvi put pominje u 12., a u Srbiji u 16. veku.
Farbanje jaja ne čini srećnima samo decu, u ovom običaju uživaju i odrasli, a posebno u već dobro poznatoj tradiciji „tucanju jajima“.
MILAN JE NESTAO PRE 13 MESECI, PORODICA JE U AGONIJI: "Bar da imamo kome na grob da odemo"
NOVA ZARAZA NA VRATIMA SRBIJE: Prenose je glodari i može ostaviti ozbiljne posledice po zdravlje!
"ON JE STRAŠAN..." Oglasila se žena Mike Aleksića PRVI PUT nakon njegovog hapšenja
Svako voli da u nedelju “baš njegovo bude najjače”, da razbije sva “protivnička” i da bude pobednik, ali opet i onaj ko izgubi u ovom okršaju sve prihvati kao jednu zabavu i druženje sa porodicom. Smeh i dobro raspoloženje su uvek dobrodošli.
Iako već svi mahom na Veliki petak farbamo jaja, da li znate od kada je to postalo običaj?
Tradicija farbanja jaja veoma je stara i potiče iz prethrišćanskog perioda, dakle još i pre Hrista i njegovog stradanja. Naime, jaja su oduvek bila simbol rađanja i pobede nad smrću – kada se ljuska slomi, iz jajeta izlazi novi život.
U kontekstu Uskrsa, bojenje jaja se prvi put pominju u 12. a u Srbiji u 16. veku.
Vaskrs ili Uskrs je hrišćanski praznik kojim se proslavlja Isusovo vaskrsenje iz smrti.
Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka. To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe (heb. pessach) u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod istočnih hrišćana, Vaskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.
Zašto se farbaju jaja za Vaskrs
Farbanje jaja na Vaskrs spada u najstarije hrišćanske običaje.
Zašto je to tako, govori nam sledeća priča: Kada je Marija Magdalena došla u Rim da pripoveda jevanđelje, stigla je i do cara Tiberija. Kako poklon mu je donela korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo kao kada bi bela jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: „Hristos vaskrse“, i sva jaja u korpi su postala crvena.
Prema drugoj legendi, stanovnici Jerusalima su se rugali hrišćanima da Hristos nije vaskrsao jer je to nemoguće, kao što nije moguće da kokoške snesu crvena jaja. Sledeće godine, na dan Vaskrsa, sve kokoške u Jerusalimu su snele crvena jaja.
Crvena boja je simbol radosti i vaskrsenja, a prvo crveno jaje se čuva do narednog Uskrsa kao „čuvarkuća“, tj. zaštitnik porodice.
Kako se farbaju jaja za Vaskrs?
Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome će kuvati i farbati jaja, dodaje malo osvećene vodice vaskršnje ili bogojavljenske. Na šporetu vri voda sa bojom (varzilom), domaćica u njega spušta jaja, pazeći da ravnomerno budu obojena, a broje sveže ofarbana jaja, čiji broj raste svakoga časa.
Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove čuvarkuća.
Pre farbanja jaja se mogu šarati. Naime, sa rastopljenim voskom i perom za pisanje, ili nečim sličnim, na jaje se nanosi topljeni vosak. Najprije se pero zagreje na plamenu sveće, pa se onako vruće umače u vosak, a potom se voskom po jajetu piše i crta. Pošto vosak ne prima boju, posle, prilikom farbanja, na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na jajetu se obično piše X. V. i V. V. (Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse), crtaju krstići, cvetići i druge figurice. U novije vreme, izrađuju se specijalne nalepnice koje se mogu lepiti na jaja.
