ЗАШТО СЕ НА ВЕЛИКИ ПЕТАК ФАРБАЈУ ЈАЈА? Шта заправо значи ова ускршња традиција?
Бојење јаја се први пут помиње у 12., а у Србији у 16. веку.
Фарбање јаја не чини срећнима само децу, у овом обичају уживају и одрасли, а посебно у већ добро познатој традицији „туцању јајима“.
МИЛАН ЈЕ НЕСТАО ПРЕ 13 МЕСЕЦИ, ПОРОДИЦА ЈЕ У АГОНИЈИ: "Бар да имамо коме на гроб да одемо"
НОВА ЗАРАЗА НА ВРАТИМА СРБИЈЕ: Преносе је глодари и може оставити озбиљне последице по здравље!
"ОН ЈЕ СТРАШАН..." Огласила се жена Мике Алексића ПРВИ ПУТ након његовог хапшења
Свако воли да у недељу “баш његово буде најјаче”, да разбије сва “противничка” и да буде победник, али опет и онај ко изгуби у овом окршају све прихвати као једну забаву и дружење са породицом. Смех и добро расположење су увек добродошли.
Иако већ сви махом на Велики петак фарбамо јаја, да ли знате од када је то постало обичај?
Традиција фарбања јаја веома је стара и потиче из prethrišćanskog периода, дакле још и пре Христа и његовог страдања. Наиме, јаја су одувек била симбол рађања и победе над смрћу – када се љуска сломи, из јајета излази нови живот.
У контексту Ускрса, бојење јаја се први пут помињу у 12. а у Србији у 16. веку.
Васкрс или Ускрс је хришћански празник којим се прославља Исусово васкрсење из смрти.
По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти: тј. прве недеље после Великог петка. То је покретни празник и празнује се после јеврејске Пасхе (хеб. pessach) у прву недељу после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Код источних хришћана, Васкрс најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја, а код западних хришћана увек пада између 22. марта и 25. априла.
Зашто се фарбају јаја за Васкрс
Фарбање јаја на Васкрс спада у најстарије хришћанске обичаје.
Зашто је то тако, говори нам следећа прича: Када је Марија Магдалена дошла у Рим да приповеда јеванђеље, стигла је и до цара Тиберија. Како поклон му је донела корпу јаја. Цар није веровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било као када би бела јаја у корпи променила боју. Марија Магдалена је на то рекла: „Христос васкрсе“, и сва јаја у корпи су постала црвена.
Према другој легенди, становници Јерусалима су се ругали хришћанима да Христос није васкрсао јер је то немогуће, као што није могуће да кокошке снесу црвена јаја. Следеће године, на дан Васкрса, све кокошке у Јерусалиму су снеле црвена јаја.
Црвена боја је симбол радости и васкрсења, а прво црвено јаје се чува до наредног Ускрса као „чуваркућа“, тј. заштитник породице.
Како се фарбају јаја за Васкрс?
Домаћица се најпре прекрсти и помоли Богу, затим у суд са водом, у коме ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освећене водице васкршње или богојављенске. На шпорету ври вода са бојом (варзилом), домаћица у њега спушта јаја, пазећи да равномерно буду обојена, а броје свеже офарбана јаја, чији број расте свакога часа.
Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове чуваркућа.
Пре фарбања јаја се могу шарати. Наиме, са растопљеним воском и пером за писање, или нечим сличним, на јаје се наноси топљени восак. Најприје се перо загреје на пламену свеће, па се онако вруће умаче у восак, а потом се воском по јајету пише и црта. Пошто восак не прима боју, после, приликом фарбања, на јајету остају беле нацртане фигурице и слова. На јајету се обично пише X. В. и В. В. (Христос Васкрсе и Ваистину Васкрсе), цртају крстићи, цветићи и друге фигурице. У новије време, израђују се специјалне налепнице које се могу лепити на јаја.
