ZAŠTO U SRBIJI IMA NEODLUČNIH PO PITANJU VAKCINACIJE? Dekan Medicinskog fakulteta poslao svima važnu poruku
Pristup "sačekaćemo" može da bude poguban.
Profesor Nebojša Lalić, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže da vakcine mogu imati pojedinačne neželjene efekte i da je to karakteristično za svaki lek koji postoji, kao i da je vakcina civilizacijsko dostignuće i da tu nema dileme. Uporedio je oklevanje kada je reč o vakcinaciji protiv korona virusa sa uvođenjem insulina kod pacijenata sa dijabetesom i istakao da pristup sačekaćemo šta će da bude vrlo često može da bude poguban.
IMAĆEMO TESTOVE DOMAĆE PROIZVODNJE: Poznat datum registracije srpskog serološkog testa za koronu
KAO U AKCIONIM FILMOVIMA: Žurke i kafiće zamenili uličnim trkama, građani Čačka u strahu (FOTO/VIDEO)
OGLASILI SE I NAŠI LEKARI: Vakcine dobre za trudnice i dojilje, bebe preko mleka DOBIJAJU ANTITELA
Nebojša Lalić je objasnio zašto u Srbiji i dalje ima dosta neodlučnih po pitanju vakcinacije.
- Ta neodlučnost je verovatno posledica nečega što nije od juče, to je počelo sa onom epidemijom svinjskog gripa, možda i pre toga, a to je neka vrsta kampanje protiv vakcinacije koja je nama medicinskim radnicima potpuno strana - rekao je Lalić.
Istakao je da bez obzira što pojedinačne vakcine mogu imati pojedinačne neželjene efekte, to je karakteristično za svaki lek koji postoji, kao i da je vakcina civilizacijsko dostignuće i da tu nema dileme. Što se tiče vakcinacije, naglašava, treba da se vakcinišu svi koji nisu u retkim izuzetnim slučajevima kada treba pričekati s vakcinacijom, na primer kod pogoršanja neke bolesti i slično.
- Sa druge strane, postoji i nešto što se zove inercija. Kada nemate dovoljno edukacije ljudi, objašnjavanja, kada nije određeno javno mnjenje prema nečemu, uključujući i nas koji radimo neposredno na tom poslu, medije i vlasti, kada nismo jako i striktno određeni prema tome da samo kombinacija vakcinacije i zaštite može da zaustavi epidemiju, onda dolazimo u jednu situaciju oklevanja ljudi - objasnio je Lalić.
Uporedio je to sa uvođenjem insulina kod pacijenata sa dijabetesom.
- Uvođenje insulina kod pacijenata je potrebno vrlo često jako rano. Međutim, to se odlaže kako zbog pacijenta tako i zbog lekara. Odlaže se čekajući da se nešto desi, da se nešto vidi i taj neintenzivni pristup, pristup sačekaćemo šta će da bude, vrlo često može da bude poguban - rekao je Lalić.
I za obolele od dijabetesa, kojih je u Srbiji više od 700.000, važna je poruka da bi trebalo da se vakcinišu.
- Za njih je to izuzetno važna poruka, kovid donosi 50 odsto veću smrtnost nego izvan kovida kod pacijenata sa dijabetesom i mnogo teških komplikacija. Pacijenti sa dijabetesom su u prvom redu potrebe za vakcinacijom i izuzeci od toga kada treba sačekati se mogu na prste nabrojati - istakao je Lalić.
Ukazao je da kod pacijenata sa dijabetesom nema neke vakcine koja bi trebala da ima prednost u odnosu na drugu, već se treba vakcinisati što pre.
Pre sto godina je otkriven insulin, a na pitanje da li ovo može da bude godina kada će imunizacija pobediti koronu, Lalić odgovara: "Nadamo se i radimo na tome".
