FIRMA U KOJOJ JE ČISTAČICA NA SAMOM VRHU: Obrnuli su MILIJARDE, a ovo je bio SAVRŠENI PLAN!
Anonimni izvori sve raskrinkali.
Kako su svetski diktatori i milijarderi krili ogroman novac u do savršenstva napravljenoj mreži ofšor firmi, videlo se pre nekoliko meseci kada je eksplodirala afera "Panamski papiri". Koliko je sistem, napravljen 70-ih godina prošlog veka, a usavršavan do danas, bio uigran - svedoči i činjenica da bi za obradu kompletne dokumentacije koju su novinarima doturili anonimni izvori, jednoj osobi trebalo 27 godina.
Suština je jasna: "Taj ekonomski sistem funkcioniše na sledeći način: bogati i moćni ne plaćaju porez. Ne plaćaju ga već dugo vremena. Taj teret plaćanja državi skinut je sa leđa bogatih korporacija i njihovih vlasnika i prebačen na obične ljude – rekao je Luk Harding, jedan od reportera koji je radio na rasvetljavanju slučaja “Panamski papiri”, na seminaru u Oksfordu gde je objašnjavao suštinu finansijskog skandala koji je potresao svet.
- Mi smo bili nasamareni. Ono što smo naučili iz ‘Panamskih papira’ je da to nije skandal, već jedan veliki ekonomski sistem - rekao je Harding, bivši dopisnik iz Moskve za londonski “Gardijan”.
“Panamski papiri” – koji su ime dobili po uzoru na skandal “Pentagonski papiri” iz 1971, koje je otkrio Danijel Elsberg – pokazali su kako je veliki broj svetski poznatih milijardera koristio usluge kompanije “Mosak Fonseka”, kako bi sakrili svoj novac od poreskih uprava, vlada država u kojima žive i zarađuju, ili čak od bivših supružnika.
Pobuna protiv nejednakosti
Anonimni izvori uspeli su da dobiju uvid u finansijske podatke “Mosak Fonseke” i otkriju svaku firmu koja je s njima poslovala u poslednjih 40 godina. Sve podatke predali su novinarima “Zidojče cajtunga” Bastijanu Obermajeru i Frederiku Obermejeru, koji su ih, zbog ogromnog obima, podelili sa Konzorcijumom za istraživačko novinarstvo. U poređenju sa “Pentagonskim papirima”, tajnim dokumentima o ratu u Vijetnamu koje je Elsberg dao “Njujork tajmsu”, koji su sadržali oko sedam hiljada stranica, u “Panamskim papirima” bilo ih je oko 11,5 miliona. Harding je procenio da bi jednoj osobi bilo potrebno 27 godina da pročita svu dokumentaciju.
U svom manifestu neienovani izvor, koji je novinarima dostavio dokumentaciju, naveo je da je motivacija za tako nešto bila “pobuna zbog nejednakosti”, kao i način na koji je “bogatška elita finansirala zločine, ratove, trgovinu drogom u velikoj meri”.
Nemački novinari sličnih prezimena, Obermajer i Obermejer, napisali su knjigu o svom angažmanu u istrazi ofšor rajeva.
Kako je radila firma "Mosak Fonseka"
Bogataš koji želi da sakrije novac kontaktirao bi “Mosak Fonseku” putem posrednika – banke, advokata, ili računovođe. Oni su bili klijenti panamske firme, odnosno oni koji su podnosili zahtev za otvaranje fantomskih firmi na Devičaskim ostrvima, Bermudama, Bahamima, ili u nekom sličnom poreskom raju. “Mosak Fonseka” bi onda pronašao direktore kojima bi vodili kompaniju.
Čistačica u vrhu firme
Kompanija spolja deluje kao da je legalno preduzeće, ali ona zapravo služi samo za upravljanje novcem, pri čemu je njegov vlasnik nepoznat. Rukovodstvo čine advokati, knjigovođe ili čak spremačica, čiji se zadatak uglavnom sastoji u tome da potpisuju dokumenta i da im se ime pojavljuje u zaglavlju memoranduma. Kada vlasti pokušaju da otkriju ko je stvarno vlasnik, odnosno ko kontroliše novac u kompaniji, obaveštavaju ih da to radi rukovodstvo, ali je sve to samo paravan.
Iako postoje legitimni načini za korišćenje poreskih rajeva, u ovom slučaju je uglavnom reč o prikrivanju pravih vlasnika novca, njegovog porekla i izbegavanju plaćanja poreza na ta sredstva. Metode su, manje-više, iste. Bez obzira na to da li ste bogati nemački biznismen koji je rešio da ne plati porez, međunarodni diler ili šef brutalnog režima.
Za razliku od finansijskih direktora u pravim kompanijama, “ofšor direktori” teško da su imali ikakve kvalifikacije za takvu poziciju. Uostalom, one im i nisu bile potrebne, jer su ti ljudi samo ime na papiru.
Nemački novinari su otkrili idealan primer jednog takvog direktora: u pitanju je bila žena po imenu Letisija Montoja, čije se ime samo u registru panamske kompanije pojavljivalo više od 25.000 puta. Uprkos tome, Montoja je živela u siromašnoj četvrti na obodu Panama sitija koja je bila "oblast za zaobići", a novinari su otkrili da je za svoje “direktorske usluge” dobijala svega 400 dolara mesečno.
“Mosak Fonseka” je konstantno pronalazio nove načine zaobilaženja pravila po kojima je obavezno dostaviti informacije o krajnjem vlasniku fiktivnih kompanija. Najčešće se to radilo na način što se u prvi plan stavlja nominalni vlasnik, dok se pravi i dalje krio.
“Komerc banka” iz Frankfurta, koja je tokom finansijske krize 2008. uzeli 18 milijardi evra od nemačkih poreskih obveznika, u dokumentima se navodi kao “banka koja je nemačkim klijentima obilato pomagala u izbegavanju plaćanja poreza”, koristeći usluge “Mosak Fonseke”.
Primera radi, njihova filijala u Luksemburgu osnivala je fantomske kompanije i na taj način pomagala klijentima da ne plaćaju obavezan porez. Naravno, uz bogatu nadoknadu.
Političari prali milijarde dolara
Dokumenti pokazuju veze 72 sadašnjih i bivših šefova država uključujući i islandskog premijera, Sigmundura Gunlogsona, koji je sa svojom ženom kupio ofšor kompaniju "Wintris" u 2007. godini.
On je skrivao milione dolara u bankama u svojoj državi tajno uz pomoć ofšor komapnije. Zbog skandala Gunlogson je podneo ostavku. Baza sadrži i-mejlove, PDF fajlove, fotografije, kao i delove interne baze podataka "Mosak Fonteka" u periodu od 1970-tih do proleća 2016. godine.
Procureli podaci u koje su novinari imali uvid podeljeni su foldere za svaku firmu pojedinačno. Svaki folder sadrži i-mejlove, ugovore, transkripte i skenirana dokumenta, a u pojedinim slučajevima reč je o nekoliko hiljada stranica podataka.
Dokumenti dokazuju povezanost sadašnjih i bivših svetskih lidera, uključujući ruskog predsednika Vladimira Putina, dugogodišnjeg egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka i sirijskog predsednika Bašara al Asada, s nezakonitim finansijskim transakcijama.
