ФИРМА У КОЈОЈ ЈЕ ЧИСТАЧИЦА НА САМОМ ВРХУ: Обрнули су МИЛИЈАРДЕ, а ово је био САВРШЕНИ ПЛАН!
Анонимни извори све раскринкали.
Како су светски диктатори и милијардери крили огроман новац у до савршенства направљеној мрежи офшор фирми, видело се пре неколико месеци када је експлодирала афера "Панамски папири". Колико је систем, направљен 70-их година прошлог века, а усавршаван до данас, био уигран - сведочи и чињеница да би за обраду комплетне документације коју су новинарима дотурили анонимни извори, једној особи требало 27 година.
Суштина је јасна: "Тај економски систем функционише на следећи начин: богати и моћни не плаћају порез. Не плаћају га већ дуго времена. Тај терет плаћања држави скинут је са леђа богатих корпорација и њихових власника и пребачен на обичне људе – рекао је Лук Хардинг, један од репортера који је радио на расветљавању случаја “Панамски папири”, на семинару у Оксфорду где је објашњавао суштину финансијског скандала који је потресао свет.
- Ми смо били насамарени. Оно што смо научили из ‘Панамских папира’ је да то није скандал, већ један велики економски систем - рекао је Хардинг, бивши дописник из Москве за лондонски “Гардијан”.
“Панамски папири” – који су име добили по узору на скандал “Пентагонски папири” из 1971, које је открио Данијел Елсберг – показали су како је велики број светски познатих милијардера користио услуге компаније “Мосак Фонсека”, како би сакрили свој новац од пореских управа, влада држава у којима живе и зарађују, или чак од бивших супружника.
Побуна против неједнакости
Анонимни извори успели су да добију увид у финансијске податке “Мосак Фонсеке” и открију сваку фирму која је с њима пословала у последњих 40 година. Све податке предали су новинарима “Зидојче цајтунга” Бастијану Обермајеру и Фредерику Обермејеру, који су их, због огромног обима, поделили са Конзорцијумом за истраживачко новинарство. У поређењу са “Пентагонским папирима”, тајним документима о рату у Вијетнаму које је Елсберг дао “Њујорк тајмсу”, који су садржали око седам хиљада страница, у “Панамским папирима” било их је око 11,5 милиона. Хардинг је проценио да би једној особи било потребно 27 година да прочита сву документацију.
У свом манифесту неиеновани извор, који је новинарима доставио документацију, навео је да је мотивација за тако нешто била “побуна због неједнакости”, као и начин на који је “богатшка елита финансирала злочине, ратове, трговину дрогом у великој мери”.
Немачки новинари сличних презимена, Обермајер и Обермејер, написали су књигу о свом ангажману у истрази офшор рајева.
Како је радила фирма "Мосак Фонсека"
Богаташ који жели да сакрије новац контактирао би “Мосак Фонсеку” путем посредника – банке, адвоката, или рачуновође. Они су били клијенти панамске фирме, односно они који су подносили захтев за отварање фантомских фирми на Девичаским острвима, Бермудама, Бахамима, или у неком сличном пореском рају. “Мосак Фонсека” би онда пронашао директоре којима би водили компанију.
Чистачица у врху фирме
Компанија споља делује као да је легално предузеће, али она заправо служи само за управљање новцем, при чему је његов власник непознат. Руководство чине адвокати, књиговође или чак спремачица, чији се задатак углавном састоји у томе да потписују документа и да им се име појављује у заглављу меморандума. Када власти покушају да открију ко је стварно власник, односно ко контролише новац у компанији, обавештавају их да то ради руководство, али је све то само параван.
Иако постоје легитимни начини за коришћење пореских рајева, у овом случају је углавном реч о прикривању правих власника новца, његовог порекла и избегавању плаћања пореза на та средства. Методе су, мање-више, исте. Без обзира на то да ли сте богати немачки бизнисмен који је решио да не плати порез, међународни дилер или шеф бруталног режима.
За разлику од финансијских директора у правим компанијама, “офшор директори” тешко да су имали икакве квалификације за такву позицију. Уосталом, оне им и нису биле потребне, јер су ти људи само име на папиру.
Немачки новинари су открили идеалан пример једног таквог директора: у питању је била жена по имену Летисија Монтоја, чије се име само у регистру панамске компаније појављивало више од 25.000 пута. Упркос томе, Монтоја је живела у сиромашној четврти на ободу Панама ситија која је била "област за заобићи", а новинари су открили да је за своје “директорске услуге” добијала свега 400 долара месечно.
“Мосак Фонсека” је константно проналазио нове начине заобилажења правила по којима је обавезно доставити информације о крајњем власнику фиктивних компанија. Најчешће се то радило на начин што се у први план ставља номинални власник, док се прави и даље крио.
“Комерц банка” из Франкфурта, која је током финансијске кризе 2008. узели 18 милијарди евра од немачких пореских обвезника, у документима се наводи као “банка која је немачким клијентима обилато помагала у избегавању плаћања пореза”, користећи услуге “Мосак Фонсеке”.
Примера ради, њихова филијала у Луксембургу оснивала је фантомске компаније и на тај начин помагала клијентима да не плаћају обавезан порез. Наравно, уз богату надокнаду.
Политичари прали милијарде долара
Документи показују везе 72 садашњих и бивших шефова држава укључујући и исландског премијера, Сигмундура Гунлогсона, који је са својом женом купио офшор компанију "Wintris" у 2007. години.
Он је скривао милионе долара у банкама у својој држави тајно уз помоћ офшор комапније. Због скандала Гунлогсон је поднео оставку. База садржи и-мејлове, PDF фајлове, фотографије, као и делове интерне базе података "Мосак Фонтека" у периоду од 1970-тих до пролећа 2016. године.
Процурели подаци у које су новинари имали увид подељени су фолдере за сваку фирму појединачно. Сваки фолдер садржи и-мејлове, уговоре, транскрипте и скенирана документа, а у појединим случајевима реч је о неколико хиљада страница података.
Документи доказују повезаност садашњих и бивших светских лидера, укључујући руског председника Владимира Путина, дугогодишњег египатског председника Хоснија Мубарака и сиријског председника Башара ал Асада, с незаконитим финансијским трансакцијама.
