Žene kojima mesto NIJE bilo pored šporeta: Ove SRPKINJE su od turske kasabe napravile METROPOLU!
Beograd je metropola koja se iz generacije u generaciju menja, a činjenica je da u poslednje vreme privlači brojne investitore.
Mnogim građevinskim inženjerima, arhitektama, urbanistima pripale su brojne zasluge, ali one osobe koje su među prvima urbanizovale glavni grad Srbije, nepravedno su zaboravljene.
Pre 117. godina kada je "ženama bilo mesto u kući pored šporeta" i kada su žene vaspitavale decu, a muževi zarađivali za hleb" one su ustale i od netradicionalnog zanimanja napravile projekte za neke od najkapitalnijih zdanja danas u Beogradu.
DRAMA NA BG AERODROMU: Ruskinja pijana ko letva pravila lom i srču! IMALA 3,30 PROMILA U KRVI
DANAS JE TRAPAVI PETAK: Evo šta nikako ne smete raditi i koji OBIČAJ MORATE ISPOŠTOVATI da biste bili zdravi!
DECA SU NAJVEĆE BOGATSTVO: Porodica iz Vranja najbrojnija na jugu Srbije. Evo koliko dece imaju
Odlučne i istrajne Jelisaveta Načić, Milica Krstić, Jovanka Bončić Katerinić su se tada u svetu muškaraca pozicionirale kao lideri, a bile su odlučne u nameri da od turske kasabe naprave metropolu.
Opšte je poznato da su u to vreme, kada su Srbi jedva znali da se potpišu, kada se ženski doprinos često umanjvao ili potpuno izostavljao one su završavale fakultete, a sa problemima rodne diskriminacije su se i te kako susretale.
Danas u 21. veku vremena se jesu promenila, ali mi i dalje govorimo o ekonomskim i radnim pravima žena, ali i o mogućnosti da Srbija dobije ženu predsednicu.
Prvi gradski arhitekta i urbanista Jelisaveta Načić krajem 19. veka upisala arhitektonski odsek Velike škole u Beogradu, a diplomirala 1900. Imala je kratku, ali plodnu karijeru do Prvog svetskog rata, ali je izgradila veliki broj objekata.
ČAS SUNCE ČAS KIŠA: Nastavlja se "smena godišnjih doba" u jednom danu
Aleksandra Aleksandrov iz Sremske Kamenice nađena ŽIVA i ZDRAVA! Sama se pojavila na vratima svoje kuće!
Manje od JEDAN POSTO muškaraca uradi ono što je LEGIJA UČINIO: Da li ste vi SPREMNI na to?
U Beogradu je ostalo četiri, pet sačuvanih, a jedna je Osnovna škola "Kralj Petar Prvi", zatim radnički stanovi u Venizelosovoj, kuća Marka Markovića na Dorćolu, male stepenice na Kalemegdanu.
Arhitekta Milica Krstić projektovala je srednju elektrotehničku školu "Nikola Tesla", nekada Drugu žensku gimnaziju, Prvu beogradsku gimnaziju.
Jovanka Bončić Katerinić još jedna među tada retkim ženama arhitektama projektovala je Učiteljski fakultet i Veterinarski fakultet u Beogradu.
Naša metropola i danas raste, širi se, razvija se, objekti se ruše i zamenjuju novima, ali one građevine koje su projektovale ove buntovne žene i danas krase ulice Beograda.
Zato svakog dana kada prođete pored ovih zdanja, ne zaboravite da su one simbol oblikovanja i uticaja na našu sredinu, ali i simbol borbe i istrajnosti da se jedna ideja realizuje u nemogućim uslovima.
