Жене којима место НИЈЕ било поред шпорета: Ове СРПКИЊЕ су од турске касабе направиле МЕТРОПОЛУ!
Београд је метропола која се из генерације у генерацију мења, а чињеница је да у последње време привлачи бројне инвеститоре.
Многим грађевинским инжењерима, архитектама, урбанистима припале су бројне заслуге, али оне особе које су међу првима урбанизовале главни град Србије, неправедно су заборављене.
Пре 117. година када је "женама било место у кући поред шпорета" и када су жене васпитавале децу, а мужеви зарађивали за хлеб" оне су устале и од нетрадиционалног занимања направиле пројекте за неке од најкапиталнијих здања данас у Београду.
ДРАМА НА БГ АЕРОДРОМУ: Рускиња пијана ко летва правила лом и срчу! ИМАЛА 3,30 ПРОМИЛА У КРВИ
ДАНАС ЈЕ ТРАПАВИ ПЕТАК: Ево шта никако не смете радити и који ОБИЧАЈ МОРАТЕ ИСПОШТОВАТИ да бисте били здрави!
ДЕЦА СУ НАЈВЕЋЕ БОГАТСТВО: Породица из Врања најбројнија на југу Србије. Ево колико деце имају
Одлучне и истрајне Јелисавета Начић, Милица Крстић, Јованка Бончић Катеринић су се тада у свету мушкараца позиционирале као лидери, а биле су одлучне у намери да од турске касабе направе метрополу.
Опште је познато да су у то време, када су Срби једва знали да се потпишу, када се женски допринос често умањвао или потпуно изостављао оне су завршавале факултете, а са проблемима родне дискриминације су се и те како сусретале.
Данас у 21. веку времена се јесу променила, али ми и даље говоримо о економским и радним правима жена, али и о могућности да Србија добије жену председницу.
Први градски архитекта и урбаниста Јелисавета Начић крајем 19. века уписала архитектонски одсек Велике школе у Београду, а дипломирала 1900. Имала је кратку, али плодну каријеру до Првог светског рата, али је изградила велики број објеката.
ЧАС СУНЦЕ ЧАС КИША: Наставља се "смена годишњих доба" у једном дану
Александра Александров из Сремске Каменице нађена ЖИВА и ЗДРАВА! Сама се појавила на вратима своје куће!
Мање од ЈЕДАН ПОСТО мушкараца уради оно што је ЛЕГИЈА УЧИНИО: Да ли сте ви СПРЕМНИ на то?
У Београду је остало четири, пет сачуваних, а једна је Основна школа "Краљ Петар Први", затим раднички станови у Венизелосовој, кућа Марка Марковића на Дорћолу, мале степенице на Калемегдану.
Архитекта Милица Крстић пројектовала је средњу електротехничку школу "Никола Тесла", некада Другу женску гимназију, Прву београдску гимназију.
Јованка Бончић Катеринић још једна међу тада ретким женама архитектама пројектовала је Учитељски факултет и Ветеринарски факултет у Београду.
Наша метропола и данас расте, шири се, развија се, објекти се руше и замењују новима, али оне грађевине које су пројектовале ове бунтовне жене и данас красе улице Београда.
Зато сваког дана када прођете поред ових здања, не заборавите да су оне симбол обликовања и утицаја на нашу средину, али и симбол борбе и истрајности да се једна идеја реализује у немогућим условима.
