ERDOGAN TRAŽI GRČKA OSTRVA! Želi da "vrati" Turskoj ono što joj je "oduzeto"!

Ugovorom iz Lozane 1923. godine, na osnovu kojeg je s druge strane nastala savremena Turska, na ruševinama Otomanskog carstva.

- U Lozani smo dali ostrva gde se naš glas više ne može čuti. Da li je to pobeda? - bilo je pitanje predsedniku u razgovoru u četvrtak u Ankari s lokalnim zvaničnicima.

Egejska ostrva "su naša, bilo je naših džamija, naših hramova", odgovorio je on. Erdoganove pristalice i protivnici različito ocenjuju posledice sporazuma kojim je u osnovi priznat režim Mustafe Kemala Ataturka, osnivača Turske Republike.

Prvi žale što je Turska samo deo mnogo šire teritorije koja je ranije bila u rukama Otomanskog carstva, dok drugi strahuju od opasnog klizanja u neotomanizam. Na svom vrhuncu, Otomansko carstvo je kontrolisalo region od Balkana do Afrike. Sklopljen 1923, Sporazum iz Lozane je poslednji potpisan s nekom od zemalja poraženih u Prvom svetskom ratu. Njime su utvrđene sadašnje granice Turske na Sredozemlju i prema Persiji (Iranu) posle raspada Otomanskog carstva. Iako je bio povoljniji od Sporazuma iz Sevra (1919.) koji bi teritoriju Turske zatvorio oko Istanbulu i dela Anadolije, Sporazum iz Lozane je zapečatio gubitak svih egejskih ostrva - osim Gokčeada (Imvros) i Bozčada (Tenedos) - u korist Grka.

- Dovođenje u pitanje Sporazuma iz Lozane... je opasno i za odnose između naše dve zemlje, ali i šire, za region - odgovorio je grčki premijer Aleksis Cipras. Na pitanje atinske TV SKAI, grčki ministar za evropske poslove Nikos Ksidakis rekao je da smatra da su "otrovne izjave postale Erdoganova navika".

Za njega, to se može objasniti time što je turski predsednik "pod jakim pritiskom iznutra" posle pokušaja puča 15. jula kojim su pobunjenici pokušali da ga svrgnu, a ima i probleme sa sirijskim i iračkim susedima. U stvari, predsednik Turske je osporio ono što je sam 24. jula, na proslavi 93. godišnjice Sporazuma, rekao hvaleći taj "osnivački dokument Republike", dobijen "pobedom naroda zahvaljujući njegovoj veri, njegovoj hrabrost i žrtvovanju".

Za dva meseca ton se promenio, i turski predsednik je stigao do toga da kaže da "oni koji su sedeli za (pregovaračkim) stolom nisu napravili najbolji sporazum". To je rekao o Ismetu Inunuu, desnoj ruci i nasledniku Mustafe Kemala Ataturka kao predsednika Turske Republike, prema kome Turci i danas izražavaju poštovanje. A "danas od toga imamo štetu", rekao je Erdogan o Sporazumu.

Za Aikana Erdemira, iz Fondacije za odbranu demokratije, sa sedištem u Vašingtonu, promena stava Erdogana je znak oronulog nacionalnog jedinstva pre pokušaja puča 15. jula, posebno sa sekularnim taborom. Ali "sada, kada je turski predsednik obnovio potpunu kontrolu u celoj zemlji, oseća se dovoljno udobno da se ponovo prihvati antirepublikanske retorike i podela", rekao je za AFP.

Lider socijaldemokrata (politička formacija koju je osnovao Ataturk), Kemal Kiličdaroglu procenjuje da je Erdogan "izdao istoriju". Obraćajući se turskom predsedniku, on je rekao:

- Ne zaboravite da tu gde sedite, sedite zahvaljujući Lozani.

Suprotno tome, Jusuf Kaplan, kolumnista provladinog lista "Jeni Šafak" smatra da je Sporazum iz Lozane bio "smrtna presuda" Turskoj. Za Hajrija Inunua predsednika jednog od okruga u Istanbulu i unuka Ismeta Inunua, postojanje "Turske Republike" je dokaz da je Sporazum iz Lozane uspešan, a "sve drugo je samo prazna priča".