Bivši robijaš otkriva sve tajne iz CZ-a: Zbog Nikolića nismo smeli da spavamo, plašili smo se da nas ne ubije
Nikolića je u zatvoru posećivao jedino otac
Zatvorenik Aleksandar Radivojević (38) iz Ripnja u Centralnom zatvoru delio je ćeliju sa Markom Nikolićem koji je preminuo nakon što je prerezao sebi grkljan zbog monstruoznog zločina koji je nad sinom Mihailom i bivšom ženom Majom počinio 12. jula 2017. godine ispred Centra za socijalni rad Rakovica.
Pročitajte i:
Sreda, 27. decembar, poslednji je put da su razgovarali i igrali monopol u zatvorskoj ćeliji pre nego što se Aleksandar našao na slobodi.
- Prekinuo je igru i rekao: "Spreman sam da odem kod sina. Došlo je vreme". Poslednjig dana je došao jedan dečko koga je žena optužila da je hteo da zakolje nju i decu. Njega su stavili s nama u sobu. Kad je ušao, objasnili smo mu da pred Markom ne pominje decu. Međutim, on ga je u jednom trenutku pitao kako je mogao da ubije dete. Mislim da je to definitivno bio okidač da digne ruku na sebe - objašnjava Radivojević.
On dodaje da se u njihovoj ćeliji gasila muzika i utišavala televizija zbog Nikolića, a čak je i čuvar upozoravao da se s njim izbegava svaka komunikacija.
- Kad sam ušao u ćeliju, nije me ni primetio. Kao da ne postojim. Prvi razgovor desio se kad smo nakon tri dana ostali sami dok su drugi zatvorenici bili u šetnji. Tada mi je rekao da je on oštećeni, da su ga maltretirale žene, njena drugarica, svastika i da mu nisu dozvoljavali da viđa dete. Citiram ga: "Je*ale su me u mozak četiri godine" - priča Radivojević za beogradske medije.
Aleksandar otkriva i to da monstrum nikad nije rekao da mu je žao što je ubio dete.
- Svu krivicu je svalio na socijalnu ustanovu i na ženine svedoke. Rekao mi je da su mu smeštali namerno, da su nagovarali dete protiv njega, da ga nije čak ni video čitavih godinu dana. Jednom prilikom je plakao i ponavljao da mu nedostaje sin. To je ponovio mnogo puta! rekao je da nema zbog čega da živi i da želi da ode kod sina - objašnjavava ovaj bivši zatvorenik.
On otkriva da su se Nikolića svi plašili jer mu se u očima videlo da se radi o psihopati.
- Bio je ogroman, jak, ko odvaljen od brega... Noću nismo smeli da spavamo, plašili smo se da nas ne zakolje. Jedan je čak pustio nokte i sakrivao hemijske da može da se odbrani u kojem god položaju da se nađe. I meni je bila frka. Nekad me je noću, dok ležim u krevetu, mazio po kosi. Sve je to radio pažljivo, bez ikakve mržnje, kao da mazi dete. Ali opet, ledila mi se krv u žilama. Nakon toga bi seo na krevet i skupio noge... Svi u ćeliji smo mu se približili jer nismo znali šta može da nam uradi na spavanju - objasnio je Radivojević i dodao da je Nikolića posećivao jedino otac.
