Celo selo zavijeno u crno: Živih ima samo na groblju, već 5 godina svi se pitaju SAMO JEDNO

Na ulazu u Veliku Ivanču nema table sa nazivom sela. I što je još gore, na ulazu u Veliku Ivanču nema ni žive duše. Nema je ni na sredini sela, a ni na samom kraju. U Velikoj Ivanči kuće su prazne, a groblje puno. I ono malo ljudi što je preživelo najveći masakr 2013. godine, rado bi se odselilo.Samo kad bi imali gde.

Tri porodice su 9. aprila zauvek ugašene, pet ih je zavijeno u crno, a vreme u selu je stalo. 

Do tog dana, Velika Ivanča je bila jedno od živopisnijih sela, mestašce u kojem su se deca rađala, a ljudi ostajali na svojim ognjištima. A onda se čuo pucanj. Pa još jedan. Pa još mnogo... u 4:30 ujutro. Umesto da petao najavi novi dan, pucnji su najavili kraj. Smrt.

Jedno za drugim padala su tela po dvorištima, u kućama. Neke je Ljubiša Bogdanović ubio na spavanju, neki su skončali na kućnom pragu, a svi su gledali kako im smrt, u obliku prvog komšije, prilazi s oružjem u ruci.

Nisu imali vremena da reaguju. Nisu očekivali da će im on presuditi.

Pet godina kasnije, na kapiji Ljubiše Despotovića i dalje su zalepljene umrlice njegovih prvih žrtava, sina Branka i majke Dobrile. U kući živi samo Ljubišina žena, Javorka Despotović koja će crninu nositi dok je živa.

Malo ispod njene kuće pruža se red ostalih koje su, takođe, zavijene u crno. Zašto? Niko ne zna već pet godina.

U kući porodice Stekić Ljubiša je usmrtio majku i kćerku, Danicu i Draganu, a potom u kući porodice Despotović ubio je Mikaila i Milenu, njihovog unuka Gorana Despotovića, njegovu 19-godišnju suprugu Jovanu i njihovog dvogodišnjeg sina Davida. U sledećoj kući, porodice Mijailović, ubio je bračni par Velju i Olgu, a potom u kući porodice Ješić ubio je majku i sina, Ljubinu i Miloša.

Smrtonosnim pohodom Ljubiša je Veliku Ivanču upisao u istoriju kao mesto najvećeg masakra u Srbiji, a sebe kao najmonstruoznijeg ubicu. Pred policijom je na kraju pucao i sebi u glavu.

Pet godina kasnije, jasno je da je od tog dana u selu sve stalo. Ništa lepo im se nije desilo od tad. 

Kuće su opustele, neke su zarasle u korov i počele već da se ruše. Deca koja su krenula u školu, prolazeći pored nas, gledaju nas sa čuđenjem dok stojimo ispred Ljubišine kuće. Jasno je da roditelji izbegavaju da im pričaju o onome što se desilo dok su još bili bebe. 

A život preživelih je postao depresivan i težak.

- Za Ivanču svi su čuli, tu se zločin dogodio. Tog aprilskog tužnog jutra, ubica je poranio, sa oružjem u rukama mnoge kuće zatvorio. Kad sam čuo ko ubija, mislio sam to je nemoguće, ubio je moju ženu na vratima naše kuće. Čuvajte se ljudi svakog i ne verujte više nikom, a ubica može biti i osoba s lažnim likom - kaže jedan od meštana.