DEČAK-UBICA OSUĐEN NA MAKSIMALNU KAZNU NAKON MASAKRA U ŠKOLI! Maloletni izvršilac po ovom modelu zakona može biti priveden pravdi?

Prošlo je više od sedam meseci od stravičnog masakra koji je potresao Srbiju i region. Dana 3. maja ove godine, učenik sedmog razreda osnovne škole "Vladislav Ribnikar" izvršio je nezapamćeni zločin, koristeći očev pištolj kako bi ubio svoje drugove i čuvara škole. U samo nekoliko minuta, sve se završilo, ostavljajući trajne ožiljke po društvo. Početna izveštavanja ukazivala su na osam žrtava i ranjavanje šestoro dece i jednog nastavnika, no broj mrtvih kasnije se popeo na devetoro.

Prema policijskim izveštajima, učenik je više od mesec dana planirao svoj zločin, sastavljajući spisak ciljeva i detaljno proučavajući plan škole. Naoružan očevim pištoljem i molotovljevim koktelima, izvršio je napad i nakon toga pozvao policiju, priznavši svoje delo. Otac počinioca je uhapšen istog dana, dok je ministar policije otkrio da su pištolji bili legalno registrovani, ali su očigledno bili dostupni dečaku.

Trenutno se dečak nalazi pod policijskim nadzorom i veštačenjem, a sudbina mu zavisi od izveštaja stručnog tima. Iako zakon ne prepoznaje krivičnu odgovornost za maloletnike, postavlja se pitanje da li bi trebalo promeniti pristup, kao što su to učinile druge zemlje.

Na primer, u slučaju pucnjave u srednjoj školi "Westside" u Arkanzasu 1998. godine, dvojica maloletnih počinilaca osuđena su na zatvorsku kaznu do 21. godine života, što je maksimalna kazna za maloletnike u toj državi.

Ova situacija pokreće debatu o tome da li bi Srbija trebalo da razmotri slične zakonske mere kako bi se osigurala odgovornost maloletnih počinilaca teških krivičnih dela.

Kako su se druge zemlje izborile sa ovakvim zločinom?

I dok je i dalje motiv za surova ubistva koje je počinio nepoznat, i dok u jednoj klinici dečak ne pokazuje znake kajanja za svoja zlodela, i dok se raspreda koja je odgovornost njegovih roditelja i da li ona postoji… možemo da vidimo kako su se druge zemlje izborile sa ovakvim zločinom.

24. marta 1998. godine dogodila se pucnjava u srednjoj školi “Westside” u Arkanzasu (poznata kao “pucnjava u Jonesboru”). Počinioci su bili Mičel Džonson, 13 godina, i Andru Golden, 11 godina – naoružani raznim oružjem, uključujući puške i pištolje, upucali su i usmrtili četvoricu učenika i jednog učitelja. Takođe su ranili desetoro ljudi.. Prilikom pokušaja bekstva sa mesta zločina obojica su uhapšena. Deset drugih osoba je povređeno.

S obzirom na to da su bili maloletnici u vreme izvršenja zločina, njihova kazna je bila specifična. Dvojica klinaca su osuđeni za pet ubistava i deset napada i to na zatvorsku kaznu do svoje 21. godine. To je maksimalna kazna za maloletnike prema zakonima savezne države Arkansas.

Ovo je bio jedan od najsmrtonosnijih napada u školi u Sjedinjenim Američkim Državama u to vreme, sve do pucnjave u srednjoj školi Kolumbin koja se dogodila godinu kasnije. 

Kako se sve dogodilo?

Džonson je odneo oružje u šumu u blizini škole. Kada su deca i nastavnici izlazili iz škole, dvojica dečaka su otvorila vatru, pri čemu su zvaničnici izjavili da je pucnjava počela u 12:41 popodne. Tokom incidenta, mnogi su bili zbunjeni na početku zbog izveštaja o uzvicima “Sve je lažno”, jer su prijatelji povređenih učenika pokušavali da ih evakuišu, dok je nastavnica Šanon Vrajt koristila svoje telo kako bi zaštila povređenog učenika. Druga nastavnica je proveravala prisustvo učenika na svom spisku, kada je čula pucnjeve koji su zvučali “kao petarde” i pomislila da je to neumesan pokušaj zastrašivanja dece, potencijalno kako bi ih naterali da shvate vežbu ozbiljno. Jedan učenik je izvestio da su zvuci na početku bili odbačeni jer su radnici na izgradnji nove zgrade za peti razred bili blizu i mislilo se da dolaze od njih.

Učenici su evakuisani u školsku halu gde su mogli da čuju kako meci odjekuju o spoljašnje cigle i zidove.

Tokom suđenja, Džonson je spustio glavu i pročitao pismo izvinjenja koje je napisao porodicama žrtava. Rekao je da nije imao nameru da cilja bilo koga.

- Zdravo. Zovem se Mičel. Moje misli i molitve su sa onim ljudima koji su ubijeni ili ranjeni i sa njihovim porodicama. Stvarno sam tužan zbog svega. Moje misli i molitve su sa decom s kojom idem u školu. Stvarno želim da ljudi jednog dana upoznaju pravog Mičela. Iskreno, Mičel Džonson.”

U Arkanzasu, kao i u većini američkih država, postoji mogućnost da maloletnim počiniocima bude suđeno kao odraslim osobama, posebno u slučajevima teških zločina kao što je ubistvo. Međutim, kada maloletniku bude suđeno kao maloletnoj osobi, kazne se obično izriču u skladu sa zakonima i smernicama koje regulišu kazneni sistem za maloletnike. U Arkanzasu, maksimalna kazna koja se može izreći maloletnom počiniocu je zatvorska kazna do 21. godine života. Ova kazna može obuhvatati period proveden u maloletničkom popravnom domu, maloletničkom zatvoru ili drugom odgovarajućem institucionalnom okruženju.

Postavlja se pitanje da li u Srbiji može zaživeti ovakav zakon kojim bi se maloletni izvršioci najtežnih krivičnih dela sproveli pravdi.