ДЕЧАК-УБИЦА ОСУЂЕН НА МАКСИМАЛНУ КАЗНУ НАКОН МАСАКРА У ШКОЛИ! Малолетни извршилац по овом моделу закона може бити приведен правди?

Прошло је више од седам месеци од стравичног масакра који је потресао Србију и регион. Дана 3. маја ове године, ученик седмог разреда основне школе "Владислав Рибникар" извршио је незапамћени злочин, користећи очев пиштољ како би убио своје другове и чувара школе. У само неколико минута, све се завршило, остављајући трајне ожиљке по друштво. Почетна извештавања указивала су на осам жртава и рањавање шесторо деце и једног наставника, но број мртвих касније се попео на деветоро.

Према полицијским извештајима, ученик је више од месец дана планирао свој злочин, састављајући списак циљева и детаљно проучавајући план школе. Наоружан очевим пиштољем и молотовљевим коктелима, извршио је напад и након тога позвао полицију, признавши своје дело. Отац починиоца је ухапшен истог дана, док је министар полиције открио да су пиштољи били легално регистровани, али су очигледно били доступни дечаку.

Тренутно се дечак налази под полицијским надзором и вештачењем, а судбина му зависи од извештаја стручног тима. Иако закон не препознаје кривичну одговорност за малолетнике, поставља се питање да ли би требало променити приступ, као што су то учиниле друге земље.

На пример, у случају пуцњаве у средњој школи "Westside" у Арканзасу 1998. године, двојица малолетних починилаца осуђена су на затворску казну до 21. године живота, што је максимална казна за малолетнике у тој држави.

Ова ситуација покреће дебату о томе да ли би Србија требало да размотри сличне законске мере како би се осигурала одговорност малолетних починилаца тешких кривичних дела.

Како су се друге земље избориле са оваквим злочином?

И док је и даље мотив за сурова убиства које је починио непознат, и док у једној клиници дечак не показује знаке кајања за своја злодела, и док се распреда која је одговорност његових родитеља и да ли она постоји… можемо да видимо како су се друге земље избориле са оваквим злочином.

24. марта 1998. године догодила се пуцњава у средњој школи “Westside” у Арканзасу (позната као “пуцњава у Јонесбору”). Починиоци су били Мичел Џонсон, 13 година, и Андру Голден, 11 година – наоружани разним оружјем, укључујући пушке и пиштоље, упуцали су и усмртили четворицу ученика и једног учитеља. Такође су ранили десеторо људи.. Приликом покушаја бекства са места злочина обојица су ухапшена. Десет других особа је повређено.

С обзиром на то да су били малолетници у време извршења злочина, њихова казна је била специфична. Двојица клинаца су осуђени за пет убистава и десет напада и то на затворску казну до своје 21. године. То је максимална казна за малолетнике према законима савезне државе Аркансас.

Ово је био један од најсмртоноснијих напада у школи у Сједињеним Америчким Државама у то време, све до пуцњаве у средњој школи Колумбин која се догодила годину касније. 

Како се све догодило?

Џонсон је однео оружје у шуму у близини школе. Када су деца и наставници излазили из школе, двојица дечака су отворила ватру, при чему су званичници изјавили да је пуцњава почела у 12:41 поподне. Током инцидента, многи су били збуњени на почетку због извештаја о узвицима “Све је лажно”, јер су пријатељи повређених ученика покушавали да их евакуишу, док је наставница Шанон Врајт користила своје тело како би заштила повређеног ученика. Друга наставница је проверавала присуство ученика на свом списку, када је чула пуцњеве који су звучали “као петарде” и помислила да је то неумесан покушај застрашивања деце, потенцијално како би их натерали да схвате вежбу озбиљно. Један ученик је известио да су звуци на почетку били одбачени јер су радници на изградњи нове зграде за пети разред били близу и мислило се да долазе од њих.

Ученици су евакуисани у школску халу где су могли да чују како меци одјекују о спољашње цигле и зидове.

Током суђења, Џонсон је спустио главу и прочитао писмо извињења које је написао породицама жртава. Рекао је да није имао намеру да циља било кога.

- Здраво. Зовем се Мичел. Моје мисли и молитве су са оним људима који су убијени или рањени и са њиховим породицама. Стварно сам тужан због свега. Моје мисли и молитве су са децом с којом идем у школу. Стварно желим да људи једног дана упознају правог Мичела. Искрено, Мичел Џонсон.”

У Арканзасу, као и у већини америчких држава, постоји могућност да малолетним починиоцима буде суђено као одраслим особама, посебно у случајевима тешких злочина као што је убиство. Међутим, када малолетнику буде суђено као малолетној особи, казне се обично изричу у складу са законима и смерницама које регулишу казнени систем за малолетнике. У Арканзасу, максимална казна која се може изрећи малолетном починиоцу је затворска казна до 21. године живота. Ова казна може обухватати период проведен у малолетничком поправном дому, малолетничком затвору или другом одговарајућем институционалном окружењу.

Поставља се питање да ли у Србији може заживети овакав закон којим би се малолетни извршиоци најтежних кривичних дела спровели правди.