DEČAK-UBICA OSUĐEN NA MAKSIMALNU KAZNU NAKON MASAKRA U ŠKOLI! Da li Srbija po ovom modelu zakona može da se izbori za pravdu žrtava u "Ribnikaru"?

Dečak-ubica je 3. maja 2023. godine izveo masakr u OŠ "Vladislav Ribnikar" u Beogradu. Taj događaj je potresao Srbiju i region, budući da je reč o jednom od najtežih zločina te vrste u savremenoj istoriji zemlje. Ovaj masakr je otvorio mnoga pitanja o stanju društva, bezbednosti u školama i mentalnom zdravlju mladih.

Dečak, tada četrnaestogodišnjak, došao je u školu s pištoljem koji je pripadao njegovom ocu. U jutarnjim satima, odmah po dolasku u školu, počeo je da puca po učenicima i osoblju, ciljano birajući žrtve. U ovom napadu ubijeno je devet osoba – osam učenika i školski čuvar, dok je više osoba ranjeno. Dečak-ubica je planirao zločin unapred, što je utvrđeno tokom istrage, imao je spisak učenika i plan napada. Napad je završen njegovim hapšenjem u školskom dvorištu, nakon čega je smešten u psihijatrijsku ustanovu jer zbog svojih godina nije krivično odgovoran prema srpskim zakonima.

Kako je ranije rekao Ratomir Antonović, stručnjak za bezbednost- ovog dečaka i po pitanju krivice, kazne i pravnog gonjena treba tretirati kao odraslu osobu:

- Ako je on počinio zločin kao odrasla osoba, onda mu treba suditi kao odraslome. Založio bih se da se zakonom odredi da se i za decu rade psihijatrijska veštačenja, kako bi se utvrdilo da li su bili uračunljivi prilikom počinjenog krivičnog dela. Smatram da to treba da bude redovna procena i veštačenje, jer ako je to isto dete spremno da uradio ovako nešto, onda treba i da se kazni.

I dok je i dalje motiv za surova ubistva koje je počinio nepoznat, i dok u jednoj klinici dečak ne pokazuje znake kajanja za svoja zlodela, i dok se raspreda koja je odgovornost njegovih roditelja i da li ona postoji... možemo da vidimo kako su se druge zemlje izborile sa ovakvim zločinom.

POSLEDICE

Ovaj događaj izazvao je šok u celom društvu. Vlada Srbije je proglasila trodnevnu žalost, a širom zemlje su održani protesti i okupljanja u znak solidarnosti s porodicama žrtava. Pitanja o dostupnosti vatrenog oružja, ulozi roditelja i sistema u prevenciji ovakvih tragedija, kao i potrebi za jačanjem mentalnozdravstvenih usluga, postala su centralna tema u javnim diskusijama.

Dečak-ubica nije mogao da bude krivično gonjen zbog svoje starosti (ispod 14 godina), što je dodatno podstaklo debatu o mogućim izmenama zakona o krivičnoj odgovornosti maloletnika u Srbiji.

Gde se danas nalazi dečak-ubica?

Dečak je nakon hapšenja smešten u specijalizovanu psihijatrijsku ustanovu jer, prema zakonima Srbije, kao osoba mlađa od 14 godina nije krivično odgovoran. Zbog toga ne može biti procesuiran u okviru redovnog pravnog sistema. Tamo se nalazi na posmatranju i tretmanu, a zbog zaštite maloletnika, tačne informacije o njegovom trenutnom stanju i dugoročnim planovima za njegov tretman nisu dostupne javnosti.

Šta je sa roditeljima dečaka-ubice?

Roditelji dečaka, a posebno njegov otac, suočili su se sa zakonskim posledicama nakon masakra. Otac je uhapšen i optužen za krivično delo zbog toga što nije adekvatno čuvao vatreno oružje, koje je dečak iskoristio u napadu. Pištolj koji je koristio pripadao je njegovom ocu, koji ga je legalno posedovao, ali je prema optužnici zanemario svoju odgovornost da oružje bude zaključano i van domašaja dece.

Majka dečaka, prema izveštajima, takođe se tereti za niz krivičnih dela, a postupak protiv roditelja je u toku pred sudom u Beogradu.

Kakav epilog je dobio sličan slučaj u Americi?

24. marta 1998. godine dogodila se pucnjava u srednjoj školi "Westside" u Arkanzasu (poznata kao "pucnjava u Jonesboru"). Počinioci su bili Mičel Džonson, 13 godina, i Andru Golden, 11 godina - naoružani raznim oružjem, uključujući puške i pištolje, upucali su i usmrtili četvoricu učenika i jednog učitelja. Takođe su ranili desetoro ljudi.. Prilikom pokušaja bekstva sa mesta zločina obojica su uhapšena. Deset drugih osoba je povređeno.

S obzirom na to da su bili maloletnici u vreme izvršenja zločina, njihova kazna je bila specifična. Dvojica klinaca su osuđeni za pet ubistava i deset napada i to na zatvorsku kaznu do svoje 21. godine. To je maksimalna kazna za maloletnike prema zakonima savezne države Arkansas.

Ovo je bio jedan od najsmrtonosnijih napada u školi u Sjedinjenim Američkim Državama u to vreme, sve do pucnjave u srednjoj školi Kolumbin koja se dogodila godinu kasnije.

Kako se sve dogodilo?

Džonson je odneo oružje u šumu u blizini škole. Kada su deca i nastavnici izlazili iz škole, dvojica dečaka su otvorila vatru, pri čemu su zvaničnici izjavili da je pucnjava počela u 12:41 popodne. Tokom incidenta, mnogi su bili zbunjeni na početku zbog izveštaja o uzvicima "Sve je lažno", jer su prijatelji povređenih učenika pokušavali da ih evakuišu, dok je nastavnica Šanon Vrajt koristila svoje telo kako bi zaštila povređenog učenika. Druga nastavnica je proveravala prisustvo učenika na svom spisku, kada je čula pucnjeve koji su zvučali "kao petarde" i pomislila da je to neumesan pokušaj zastrašivanja dece, potencijalno kako bi ih naterali da shvate vežbu ozbiljno. Jedan učenik je izvestio da su zvuci na početku bili odbačeni jer su radnici na izgradnji nove zgrade za peti razred bili blizu i mislilo se da dolaze od njih.

Učenici su evakuisani u školsku halu gde su mogli da čuju kako meci odjekuju o spoljašnje cigle i zidove.

Tokom suđenja, Džonson je spustio glavu i pročitao pismo izvinjenja koje je napisao porodicama žrtava. Rekao je da nije imao nameru da cilja bilo koga.

- Zdravo. Zovem se Mičel. Moje misli i molitve su sa onim ljudima koji su ubijeni ili ranjeni i sa njihovim porodicama. Stvarno sam tužan zbog svega. Moje misli i molitve su sa decom s kojom idem u školu. Stvarno želim da ljudi jednog dana upoznaju pravog Mičela. Iskreno, Mičel Džonson."

U Arkanzasu, kao i u većini američkih država, postoji mogućnost da maloletnim počiniocima bude suđeno kao odraslim osobama, posebno u slučajevima teških zločina kao što je ubistvo. Međutim, kada maloletniku bude suđeno kao maloletnoj osobi, kazne se obično izriču u skladu sa zakonima i smernicama koje regulišu kazneni sistem za maloletnike. U Arkanzasu, maksimalna kazna koja se može izreći maloletnom počiniocu je zatvorska kazna do 21. godine života. Ova kazna može obuhvatati period proveden u maloletničkom popravnom domu, maloletničkom zatvoru ili drugom odgovarajućem institucionalnom okruženju.

Postavlja se pitanje da li u Srbiji može zaživeti ovakav zakon kojim bi se maloletni izvršioci najtežnih krivičnih dela sproveli pravdi?

Sve vesti o nezapamćenom masakru na Vračaru pročitajte OVDE!