ДЕЧАК-УБИЦА ОСУЂЕН НА МАКСИМАЛНУ КАЗНУ НАКОН МАСАКРА У ШКОЛИ! Да ли Србија по овом моделу закона може да се избори за правду жртава у "Рибникару"?

Дечак-убица је 3. маја 2023. године извео масакр у ОШ "Владислав Рибникар" у Београду. Тај догађај је потресао Србију и регион, будући да је реч о једном од најтежих злочина те врсте у савременој историји земље. Овај масакр је отворио многа питања о стању друштва, безбедности у школама и менталном здрављу младих.

Дечак, тада четрнаестогодишњак, дошао је у школу с пиштољем који је припадао његовом оцу. У јутарњим сатима, одмах по доласку у школу, почео је да пуца по ученицима и особљу, циљано бирајући жртве. У овом нападу убијено је девет особа – осам ученика и школски чувар, док је више особа рањено. Дечак-убица је планирао злочин унапред, што је утврђено током истраге, имао је списак ученика и план напада. Напад је завршен његовим хапшењем у школском дворишту, након чега је смештен у психијатријску установу јер због својих година није кривично одговоран према српским законима.

Како је раније рекао Ратомир Антоновић, стручњак за безбедност- овог дечака и по питању кривице, казне и правног гоњена треба третирати као одраслу особу:

- Ако је он починио злочин као одрасла особа, онда му треба судити као одрасломе. Заложио бих се да се законом одреди да се и за децу раде психијатријска вештачења, како би се утврдило да ли су били урачунљиви приликом почињеног кривичног дела. Сматрам да то треба да буде редовна процена и вештачење, јер ако је то исто дете спремно да урадио овако нешто, онда треба и да се казни.

И док је и даље мотив за сурова убиства које је починио непознат, и док у једној клиници дечак не показује знаке кајања за своја злодела, и док се распреда која је одговорност његових родитеља и да ли она постоји... можемо да видимо како су се друге земље избориле са оваквим злочином.

ПОСЛЕДИЦЕ

Овај догађај изазвао је шок у целом друштву. Влада Србије је прогласила тродневну жалост, а широм земље су одржани протести и окупљања у знак солидарности с породицама жртава. Питања о доступности ватреног оружја, улози родитеља и система у превенцији оваквих трагедија, као и потреби за јачањем менталноздравствених услуга, постала су централна тема у јавним дискусијама.

Дечак-убица није могао да буде кривично гоњен због своје старости (испод 14 година), што је додатно подстакло дебату о могућим изменама закона о кривичној одговорности малолетника у Србији.

Где се данас налази дечак-убица?

Дечак је након хапшења смештен у специјализовану психијатријску установу јер, према законима Србије, као особа млађа од 14 година није кривично одговоран. Због тога не може бити процесуиран у оквиру редовног правног система. Тамо се налази на посматрању и третману, а због заштите малолетника, тачне информације о његовом тренутном стању и дугорочним плановима за његов третман нису доступне јавности.

Шта је са родитељима дечака-убице?

Родитељи дечака, а посебно његов отац, суочили су се са законским последицама након масакра. Отац је ухапшен и оптужен за кривично дело због тога што није адекватно чувао ватрено оружје, које је дечак искористио у нападу. Пиштољ који је користио припадао је његовом оцу, који га је легално поседовао, али је према оптужници занемарио своју одговорност да оружје буде закључано и ван домашаја деце.

Мајка дечака, према извештајима, такође се терети за низ кривичних дела, а поступак против родитеља је у току пред судом у Београду.

Какав епилог је добио сличан случај у Америци?

24. марта 1998. године догодила се пуцњава у средњој школи "Westside" у Арканзасу (позната као "пуцњава у Јонесбору"). Починиоци су били Мичел Џонсон, 13 година, и Андру Голден, 11 година - наоружани разним оружјем, укључујући пушке и пиштоље, упуцали су и усмртили четворицу ученика и једног учитеља. Такође су ранили десеторо људи.. Приликом покушаја бекства са места злочина обојица су ухапшена. Десет других особа је повређено.

С обзиром на то да су били малолетници у време извршења злочина, њихова казна је била специфична. Двојица клинаца су осуђени за пет убистава и десет напада и то на затворску казну до своје 21. године. То је максимална казна за малолетнике према законима савезне државе Аркансас.

Ово је био један од најсмртоноснијих напада у школи у Сједињеним Америчким Државама у то време, све до пуцњаве у средњој школи Колумбин која се догодила годину касније.

Како се све догодило?

Џонсон је однео оружје у шуму у близини школе. Када су деца и наставници излазили из школе, двојица дечака су отворила ватру, при чему су званичници изјавили да је пуцњава почела у 12:41 поподне. Током инцидента, многи су били збуњени на почетку због извештаја о узвицима "Све је лажно", јер су пријатељи повређених ученика покушавали да их евакуишу, док је наставница Шанон Врајт користила своје тело како би заштила повређеног ученика. Друга наставница је проверавала присуство ученика на свом списку, када је чула пуцњеве који су звучали "као петарде" и помислила да је то неумесан покушај застрашивања деце, потенцијално како би их натерали да схвате вежбу озбиљно. Један ученик је известио да су звуци на почетку били одбачени јер су радници на изградњи нове зграде за пети разред били близу и мислило се да долазе од њих.

Ученици су евакуисани у школску халу где су могли да чују како меци одјекују о спољашње цигле и зидове.

Током суђења, Џонсон је спустио главу и прочитао писмо извињења које је написао породицама жртава. Рекао је да није имао намеру да циља било кога.

- Здраво. Зовем се Мичел. Моје мисли и молитве су са оним људима који су убијени или рањени и са њиховим породицама. Стварно сам тужан због свега. Моје мисли и молитве су са децом с којом идем у школу. Стварно желим да људи једног дана упознају правог Мичела. Искрено, Мичел Џонсон."

У Арканзасу, као и у већини америчких држава, постоји могућност да малолетним починиоцима буде суђено као одраслим особама, посебно у случајевима тешких злочина као што је убиство. Међутим, када малолетнику буде суђено као малолетној особи, казне се обично изричу у складу са законима и смерницама које регулишу казнени систем за малолетнике. У Арканзасу, максимална казна која се може изрећи малолетном починиоцу је затворска казна до 21. године живота. Ова казна може обухватати период проведен у малолетничком поправном дому, малолетничком затвору или другом одговарајућем институционалном окружењу.

Поставља се питање да ли у Србији може заживети овакав закон којим би се малолетни извршиоци најтежних кривичних дела спровели правди?

Све вести о незапамћеном масакру на Врачару прочитајте ОВДЕ!