"Budite oprezni, ali ne živite u strahu" Detektiv Braca Zdravković za SD o stravičnim zločinima koji su potresli Srbiju: Jedan smo potpuno zaboravili, a posledice istog osećamo i dalje

Ovi slučajevi odjeknuli su u svetskim medijima, stavljajući našu zemlju u središte pažnje, ali, nažalost, iz razloga koji nikome ne donose ponos.

Dok država sprovodi različite mere kako bi se ovakvim događanjima stalo na put, čini se da je svaki napor nedovoljan da zaustavi porast brutalnosti. Svaka nova tragedija ne samo da pogađa društvo, već menja i samu atmosferu unutar njega, izazivajući sve veće nepoverenje i strah među građanima.

U razgovoru za naš portal, iskusni detektiv Bratislav Zdravković podelio je svoje uvide o surovim zločinima koji su se dogodili na našim prostorima. Na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva, gospodin Zdravković  izneo je svoja razmišljanja o ovim događajima i njihovom uticaju na naše društvo.

1.  Koji biste zločin izdvojili kao najpotresniji na ovim prostorima poslednjih godina?

- Masakr u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", kao i u Duboni i Malom Orašju su dve takoreći, spojene tragedije koje su neizbrisivo obeležile našu zemlju. To su slučajevi koji su promenili percepciju bezbednosti u Srbiji i ostavili duboke rane u kolektivnom sećanju. 99% posto roditelja u Srbiji je doživelo tešku traumu od koje se još uvek nije oporavilo i pitanje je da li će se ikad oporaviti, jer za tako nešto je neophodno da se na nivou cele države organizuju psihološke radionice za podršku i razumevanje uzroka ovakvih tragedija, kao i obuka za krizne situacije u svim školama - ističe naš sagovornik. 

2. Šta taj slučaj čini potresnim?

- U Ribnikaru je posebno šokantno to što je dete, učenik, izvršio zločin koji je gotovo nezamisliv za normalnog čoveka. Međutim, mnogi činioci ukazuju na to da taj dečak nije bio sasvim normalan, već dete koje je trebalo da ide od početka u specijalnu školu. Usporen otežan govor, povlačenje u sebe, hiperfokus na neke video igrice i filmove koje to dete dozivljava stvarnim, fotografije na kojima to dete ne gleda pravo u kameru, već u stranu - ukazuju na neurološki razvojni poremećaj koji utiče na način na koji to dete doživljava svet i komunicira sa drugima. I ako je takvo dete nesrećno,sve to može da eskalira na jedan ovako brutalan način.
S druge strane, čin brutalne osvete u Duboni i Malom Orašju, gde su nastradali nedužni mladići i devojke, pokazuje koliko se život kod nas može ugasiti ni zbog čega. Kao i u slučaju masakra koji je počinio Ljubiša Bogdanović i ovde imamo narcisoidnog počinioca koji želi da kazni svoju okolinu zbog toga što je umislio da ga ta ista okolina ogovara i ne prihvata. Iako ubica tvrdi da ga nije inspirisao zločin u Ribnikaru - ipak verujem da jeste i to pokazuje jednu bolesnu fascinaciju nasiljem koje se u našem društvu samo preliva iz jednog oblika u drugi - zaključuje detektiv. 

3. Da li smatrate da zločini postaju sve brutalniji u Srbiji?

- Nažalost, brutalnost raste. Razlog tome je kombinacija lošeg sistema vrednosti, sve dostupnijeg nasilnog sadržaja u medijima, ali i ekonomske nesigurnosti koja podstiče frustraciju. Siromaštvo i konstantna borba za opstanak su faktori koji utiču na formiranje kratkoročnog planiranja. U Srbiji niko ne planira svoje akcije na duže od mesec dana, već se živi od danas do sutra i to stvara jedan specifičan osećaj praznine i uzaludnosti. U takvom misaonom procesu, pojedinac se lakše odlučuje na izvršenje krivičnog dela. Međutim, kod nas nije reč samo o zločinima iz koristi; vidimo sve više zločina iz čiste mržnje, besa i psihičkih poremećaja - ističe on.

4. Iz Vašeg iskustva, koji su najčešći tipovi zločina koji se dešavaju u našoj zemlji?

- Najčešći tipovi zločina su porodično nasilje, pljačke i prevare. Međutim, ono što zabrinjava je porast organizovanog kriminala, posebno u vezi sa trgovinom narkoticima i ljudima. Takođe, takozvano "tiho nasilje" – mobing i psihička tortura – dobija na značaju, ali se takvi slučajevi retko procesuiraju. Prema nekim mojim saznanjima, najveći broj suđenja u Palati pravde se dešava zbog nepravdi koje je firma učinila svom zaposlenom - navodi. 

5. Koji su bili najsloženiji i najteži slučajevi crne hronike koje ste istraživali? Šta ih je činilo izazovnim?

- Slučaj poznat kao "Tajna Borskog jezera", odnosno ubistvo Jovanke Nane Milisavljević. Ovaj slučaj iz 1986. godine je zahtevao da se vratim u neko prošlo vreme i prisetim tadašnjih društvenih pravila, da uradim intervjue sa ljudima koji su poznavali tu devojku i ronioce koji su stradali pokušavajući da pronađu njeno telo, zbog čega se i dan danas veruje da je jezero ukleto. Jedan od najzanimljivijih intervjua je bio onaj sa inspektorom Draganom Karleušom, koji je važio za najboljeg ronioca i trenera ronjenja u SFRJ i koji je detaljno objasnio kako je izgledala akcija potrage na dnu Borskog jezera. Pronaći stare snimke i fotografije, pronaći ljude koji se i danas svega sećaju bilo je izazovno, ali uspeo sam da otkrijem istinu i motiv. Ova devojka je bila u drugom stanju i njen narcisoidni verenik koji nije želeo još da se oženi, odlučio je da joj oduzme život na vrlo morbidan način - priseća se gospodin Zdravković.

6. Koje su vam bile najvažnije lekcije iz vremena dok ste radili u policiji koje i dalje koristite u svom privatnom istraživačkom radu?

- Nikada ne uzimati stvari zdravo za gotovo. Prvi utisak o nekoj situaciji često vara, zato je važno ne imati predrasude. Da biste razumeli neki slučaj - vi morate da se izmestite iz svog uma i preselite u um i telo počinioca. Takođe, a možda i najvažnije - vera u timski rad. Nijedan čovek ne može sam rešiti kompleksan slučaj, zato mora da veruje svojim kolegama i da ih ceni i poštuje - navodi.

7. Da li pamtite slučaj stravičnog zločina koji je šokirao javnost, a koji je danas potpuno pao u zaborav?

- Slučaj "Trostruki masakr u Malom Iđošu" iz devedesetih. Ubica je likvidirao celu porodicu, a slučaj je bio toliko šokantan da su ga mediji mesecima pratili. Danas se o njemu gotovo ništa ne govori, a posledice tog zločina se i dalje osećaju. Drugi takav slučaj je svakako svirepo ubistvo porodice Novaković u Sutomoru 1965. godine, koji je do dana današnjeg ostao nerešen, iako je policija u jednom trenutku imala počinioca u svojim rukama, njegovo ime ću otkriti u epizodi koju upravo pripremam - zaključuje detektiv Braca.

8. Da li ste za uvođenje smrtne kazne?

- Smrtna kazna je mač sa dve oštrice. S jedne strane, postojao bi osećaj pravde – da neko ko je počinio nezamislivo zlo zaslužuje najtežu kaznu. Ali s druge strane, greške u sistemu i mogućnost da neko ko je nedužan plati najvišu cenu uvek me odvraćaju od te ideje. Međutim, za ubistvo deteta ili trudne žene ne postoji odgovarajuća kazna u našem zakonodavstvu i verujem da bi 99% građana Srbije na nekom referendumu glasalo da se za ovakva nedela obavezno uvede smrtna kazna -  ističe on.

9. Koju poruku imate za građane kada je reč o sigurnosti i prevenciji zločina?

- Budite oprezni, ali ne živite u strahu. Sigurnost počinje od malih stvari – zaključavajte vrata, obaveštavajte policiju o sumnjivim situacijama, edukujte decu o opasnostima. Čini mi se da većina roditelja izbegava otvorene razgovore sa svojom decom ili zato što veruju da će ih tako preplašiti ili zato što veruju da je škola ta koja treba da ih edukuje o opasnostima koje vrebaju u društvu. Ali, deca koja recimo znaju šta je to pedofil, šta je duševni bolesnik koji nije popio terapiju - razvijaju veštine prepoznavanja i izbegavanja rizičnih situacija. Velika je greška učiti dete isključivo da je svet divan i da su svi ljudi dobri, jer to nije tako. Morate obučiti svoje dete da preživi u džungli i da ne bude plen nekog predatora. I ono najvažnije, ne zatvarajte oči pred nasiljem – jer svaki prećutani zločin daje vetar u leđa počiniocu - završava naš sagovornik.

Zaključak 

Zločini se često prepričavaju dugi niz godina, a način na koji ih izvrše počinioci često podseća na najstrašnije horor filmove. Trenutno, više od 60 ubica u Srbiji nalazi se na odsluženju doživotne kazne za najokrutnije zločine. Gospodin Zdravković ističe da je važno razumeti uzroke takvih dela, kao i to da se borba protiv nasilja mora bazirati na sveobuhvatnom pristupu koji uključuje prevenciju, pravdu i rehabilitaciju. Iako priroda zločina može biti različita, ključni izazov ostaje kako efikasno smanjiti učestalost ovih dela i minimizirati njihove posledice.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta bez navođenja i linkovanja izvora i autora, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima.