MASAKR KOJI JE ZAVIO LESKOVAC U CRNO! Dragan zbog ljubomore ubio sedmoro ljudi, pa nestao - misterija rešena nakon 40 dana

Mnogi zločini počinjeni na teritorije Srbije uznemirili su javnost. Neki od njih su toliko surovi da se i godinama, ali i decenijama kasnije sa jezom govori o njima, a akteri krvavih pirova služe dugogodišnje robije ili su sami presudili sebi. U kategoriji Najjeziviji zločini u Srbiji podsećamo vas na neka monstruozna dela koja su odnela nevine živote i zavila u crno mnoge porodice, ali i cela mesta u kojima su se desili.

Ovo je zločin od kog Leskovčani i dalje drhte. Tog 27. jula 2002. godine dogodila se tragedija koja je u crno zavila četiri porodice. 

Dragan Čedić (tada 32 godine) za samo 25 minuta, na tri različita mesta ubio suprugu Biljanu (28) i šest članova tazbine, dok je četvoro članova ženine familije i prijatelja lakše i teže ranio. 

Dragan Čedić je ostavljao utisak tihog momka iz komšiluka. Nije bio problematično dete. Završio je Srednju veterinarsku školu, ali je porodicu izdržavao od šverca. Na zelenoj pijaci godinama je imao zakupljenu tezgu na kojoj je prodavao raznu tehničku robu i posuđe. Bio je, kažu, vredan i radan. Ni po čemu se nije izdvajao od svojih vršnjaka, osim što je imao tikove koji su vremenom postali sve izraženiji i praćeni kricima.

Najpre je u bilijar klubu "Sedam" u Ulici Filipa Višnjića u 23.55 ubio Nenada Lukića (30) i teško ranio Slavoljuba Kržalića, vlasnika kluba koji je kasnije zbrinut u leskovačku bolnicu. Kako se govorilo, Dragan je upao u klub, glasno pozvao Nenada, a kada se on pojavio pokosio ga rafalom i potom pobegao.

Potom se "vartburgom" dovezao pred porodičnu kuću svoje supruge Biljane (28), u Ulici Mila Ćalovića i pet minuta posle ponoći upao i iz automatske puške kalibra 7,62 milimetra pucao i ubio pet osoba, a jednu ranio. Pored Biljane, ubijeni su: njena sestra Ivana Kalčić (31) i Jelena Zdravković (25), Jelenin suprug Boban (24) kao i komšinica Jelena Zlatković (29), a ranio je drugaricu Maju Bojković (26) - nju je metak okrznuo ispod desne mišice.

Kako su govorili očevici, poslednje reči koje je nesrećna Biljana izgovorila bile su "Evo Čede".

U vreme ubistva na spratu kuće u kojoj se odvijala drama spavalo je dvoje dece. Prema policijskim navodima, to su deca Ivane Kalčić - sedmomesečna beba i dvogodišnja devojčica.

Posle zločina, prema priči komšija, ponovo seo u "vartburg" i otišao četiri stotine metara dalje, do tetke po majci ubijenih sestara. Ni tamo nije imao milosti. Nakon deset minuta od brutalnog ubistva, upao je u kuću i ubio Biserku Ristić, a teško ranio njenog supruga Blagoja i sina jedinca Đorđa, koji je pogođen u stomak. Blagoje je pogođen u ruku, a nakon operacije, samo je prokomentarisao da je sve "bilo strašno".

I dalje je nepoznat motiv ovog krvavog pira, mada se spekuliše da su u pitanju ljubavni problemi. Kako se moglo čuti, Čedić nije mogao da prežali što ga je Biljana ostavila i započela odnos sa Nenadom Lukićem koji se prvi našao na nišanu. Oni su bili pred razvodom, a Biljana je sa njihovom ćerkicom živela u kući svojih roditelja. Biljana je u oktobru 2001. godine pokupila najneophodnije lične stvari i s kćerkom Marijom pobegla glavom bez obzira. On je prijavio policiji njen nestanak i to je zapravo jedini pisani dokumet u leskovačkom SUP-u koji upućuje na bračne razmirice.

Biljanina porodica je tvrdila da je ona zapravo živela u "zlatnom kavezu". Dragan joj je zabranjivao da dođe na svadbu njenoj mlađoj sestri, nije joj dozvolio ni da ide na pomen ocu 40 dana od smrti... Na snimku koji je nastao 1999. godine očigledno je da je Čedić Biljani zabranjivao čak i da se snima na porodičnim okupljanjima. 

Nakon što je toliko porodica zavio u crno, Dragan Čedić je - nestao. Lokalna policija ga je danima tražila po Jablaničkom okrugu, a u pomoć im je priskočila i specijalna jedinica iz Beograda. Na terenu su bili i žandarmerija i helikopteri. Građani su učestvovali u potrazi, dojavljivali informacije, ali bez uspeha. Prvo je pronađen automobil kojim se ubica vozio od jednog do drugog mesta zločina. Vozilo je bilo napušteno u ataru leskovačkog sela Donja Jajina. Kako se navodilo, ubica je probao da potraži svog rođaka, ali pošto ga nije našao kod kuće, uputio se pešice u nepoznatom pravcu.

- Ako si živ, sine, predaj se - poručili su roditelji svom sinu Draganu Čediću Čedi preko štampe. Odgovora nije bilo.

Nakon četrdeset dana misterija je rešena - beživotno telo ubice pronađeno je u ataru leskovačkog sela Donja Jajina, u šipražju pored puta. Kako su tad rekli, pronašli su ga lokalci dok su kosili livadu. Dragan Čedić je presudio sam sebi jednim hicem iz pištolja.

Dva dana nakon zločina, u Leskovcu je 29. jula 2002. godine proglašen dan žalosti, a porodicama ubijenih dodeljeno je po 30.000 dinara. 

Dosije nezapamćenog zločina u Leskovcu tako je zatvoren. Tadašnji istražni sudija Okružnog suda u Leskovcu obustavio je krivični postupak za višestruko ubistvo, jer je nađeno Čedićevo telo, a novčano su kažnjeni rođaci koji su mu pomagali u bekstvu.