МАСАКР КОЈИ ЈЕ ЗАВИО ЛЕСКОВАЦ У ЦРНО! Драган због љубоморе убио седморо људи, па нестао - мистерија решена након 40 дана

Многи злочини почињени на територије Србије узнемирили су јавност. Неки од њих су толико сурови да се и годинама, али и деценијама касније са језом говори о њима, а актери крвавих пирова служе дугогодишње робије или су сами пресудили себи. У категорији Најјезивији злочини у Србији подсећамо вас на нека монструозна дела која су однела невине животе и завила у црно многе породице, али и цела места у којима су се десили.

Ово је злочин од ког Лесковчани и даље дрхте. Тог 27. јула 2002. године догодила се трагедија која је у црно завила четири породице. 

Драган Чедић (тада 32 године) за само 25 минута, на три различита места убио супругу Биљану (28) и шест чланова тазбине, док је четворо чланова женине фамилије и пријатеља лакше и теже ранио. 

Драган Чедић је остављао утисак тихог момка из комшилука. Није био проблематично дете. Завршио је Средњу ветеринарску школу, али је породицу издржавао од шверца. На зеленој пијаци годинама је имао закупљену тезгу на којој је продавао разну техничку робу и посуђе. Био је, кажу, вредан и радан. Ни по чему се није издвајао од својих вршњака, осим што је имао тикове који су временом постали све израженији и праћени крицима.

Најпре је у билијар клубу "Седам" у Улици Филипа Вишњића у 23.55 убио Ненада Лукића (30) и тешко ранио Славољуба Кржалића, власника клуба који је касније збринут у лесковачку болницу. Како се говорило, Драган је упао у клуб, гласно позвао Ненада, а када се он појавио покосио га рафалом и потом побегао.

Потом се "вартбургом" довезао пред породичну кућу своје супруге Биљане (28), у Улици Мила Ћаловића и пет минута после поноћи упао и из аутоматске пушке калибра 7,62 милиметра пуцао и убио пет особа, а једну ранио. Поред Биљане, убијени су: њена сестра Ивана Калчић (31) и Јелена Здравковић (25), Јеленин супруг Бобан (24) као и комшиница Јелена Златковић (29), а ранио је другарицу Мају Бојковић (26) - њу је метак окрзнуо испод десне мишице.

Како су говорили очевици, последње речи које је несрећна Биљана изговорила биле су "Ево Чеде".

У време убиства на спрату куће у којој се одвијала драма спавало је двоје деце. Према полицијским наводима, то су деца Иване Калчић - седмомесечна беба и двогодишња девојчица.

После злочина, према причи комшија, поново сео у "вартбург" и отишао четири стотине метара даље, до тетке по мајци убијених сестара. Ни тамо није имао милости. Након десет минута од бруталног убиства, упао је у кућу и убио Бисерку Ристић, а тешко ранио њеног супруга Благоја и сина јединца Ђорђа, који је погођен у стомак. Благоје је погођен у руку, а након операције, само је прокоментарисао да је све "било страшно".

И даље је непознат мотив овог крвавог пира, мада се спекулише да су у питању љубавни проблеми. Како се могло чути, Чедић није могао да прежали што га је Биљана оставила и започела однос са Ненадом Лукићем који се први нашао на нишану. Они су били пред разводом, а Биљана је са њиховом ћеркицом живела у кући својих родитеља. Биљана је у октобру 2001. године покупила најнеопходније личне ствари и с кћерком Маријом побегла главом без обзира. Он је пријавио полицији њен нестанак и то је заправо једини писани докумет у лесковачком СУП-у који упућује на брачне размирице.

Биљанина породица је тврдила да је она заправо живела у "златном кавезу". Драган јој је забрањивао да дође на свадбу њеној млађој сестри, није јој дозволио ни да иде на помен оцу 40 дана од смрти... На снимку који је настао 1999. године очигледно је да је Чедић Биљани забрањивао чак и да се снима на породичним окупљањима. 

Након што је толико породица завио у црно, Драган Чедић је - нестао. Локална полиција га је данима тражила по Јабланичком округу, а у помоћ им је прискочила и специјална јединица из Београда. На терену су били и жандармерија и хеликоптери. Грађани су учествовали у потрази, дојављивали информације, али без успеха. Прво је пронађен аутомобил којим се убица возио од једног до другог места злочина. Возило је било напуштено у атару лесковачког села Доња Јајина. Како се наводило, убица је пробао да потражи свог рођака, али пошто га није нашао код куће, упутио се пешице у непознатом правцу.

- Ако си жив, сине, предај се - поручили су родитељи свом сину Драгану Чедићу Чеди преко штампе. Одговора није било.

Након четрдесет дана мистерија је решена - беживотно тело убице пронађено је у атару лесковачког села Доња Јајина, у шипражју поред пута. Како су тад рекли, пронашли су га локалци док су косили ливаду. Драган Чедић је пресудио сам себи једним хицем из пиштоља.

Два дана након злочина, у Лесковцу је 29. јула 2002. године проглашен дан жалости, а породицама убијених додељено је по 30.000 динара. 

Досије незапамћеног злочина у Лесковцу тако је затворен. Тадашњи истражни судија Окружног суда у Лесковцу обуставио је кривични поступак за вишеструко убиство, јер је нађено Чедићево тело, а новчано су кажњени рођаци који су му помагали у бекству.