MARKO KRALJEVIĆ I SLUČAJ BJELOGRLIĆ: Niko ne sme da vas bije, osim policije i nas iz opozicije
Priznajem, Belogrlić mi nikad nije bio simpatičan
Taman ja pomislim da su mediji naklonjeni vlasti preterali u ruženju ostataka nekadašnjeg DOS-a i naoštrim se da o tome pišem, da nejaku opoziciju branim sa većim žarom nego što je Marko Kraljević oko crkve Samodreže Uroša Nejakog branio od njegovog razgoropađenog oca Vukašina a ova izvede pokaznu vežbu kojom kao da želi da pokaže da je u srpskom jeziku teško naći ružan epitet koji ona nije zaslužila.
TRENUTNO NAJPOPULARNIJI POSAO NA SVETU: Evo zašto ljudi zavide kazino dilerima!
TEŽAK UDES KOD ČAČKA! Povređeno četvoro u saobraćajki, svi primljenu u bolnicu
POLICIJSKA AKCIJA U SREMSKOJ MITROVICI: Uhapšeni osumnjičeni za ubistvo Ljubomira čije je telo pronađeno u gepeku
Poslednji dokaz da društvo okupljeno u strankama koje su nastale brojnim raspadima DS čine, što bi naši stari rekli, nekršteni ljudi, koji ne znaju šta rade, jeste događaj u Nišu, kada je glumac Dragan Bjelogrlić pretukao režisera Predraga Antonijevića i njihove reakcije na taj uličarski čin.
Priznajem, Belogrlić mi nikad nije bio simpatičan. Iz negog, meni nepoznatog razloga, u njemu sam uvek gledao odličnog glumca ali i barabu koja je spremna za razne pasjaluke. Međutim, da je u stanju da u hotelu, pred brojnim svedocima, priđe s leđa čoveku koji sedi, da ga udari pesnicom u lice, da se ponovo zaleti, bukvalno "zajaši" svoju žrtvu i pomahnitalo je udara šakom u glavu.... to je nadmašilo i sva moja predviđanja o glumčevim moralnim "dometima".
Ali nije Bjelogrlićevo gubljenje glave i najveće ludilo u ovom slučaju. Još nenormalnije je to što su se našli mnogi, od glumaca, preko novinara i medija, do političara koji ne samo što nisu osudili nasilje već danima pokušavaju da ga opravdaju. I dokažu da je Bjelogrlić koji je tukao žrtva a Antonijević koji nije pokušao ni da se odbrani nasilnik. Svima njima je zajedničko to da su deca komunizma, ponikla ispod kominternovsko-brozovskog šinjela, kojima je sve što je nacionalno, srpsko, nekako tuđe i nazadno.
Treći i najveći stepen ludila je tvrdnja, koju je, ističući je čak i u naslovu, objavio jedan opozicioni portal, da je incident u Nišu osmislio "diktator" i "dežurni režiser" Aleksandar Vučić. Uz navođenje dokaza, posle kojih čovek mora da se zapita ima li u toj dosovskoj krčmi neko priseban da upali svetlo i zabogoradi "sunce vam žarko, da li ste vi normalni"?
Prvi "dokaz" je to što je režiser Antonijević došao u Niš. Pitaju, šta će on u Nišu. Hoće reći da je došao sa namerom da izazove incident. Zbilja, šta će filmski režiser rođen u Nišu na filmskom festivalu u Nišu? Valjda bi bilo logičnije da je otišao na konjske trke u Engleskoj ili na filmski festival u Sarajevu.Tamo gde je, nekoliko dana pre Niša, bio Bjelogrlić.
Drugo čudo koje opoziciju čudi jeste kako to da je te noći, kad je Bjelogrlić tukao Antonijevića, video nadzor u hotelu Ambasador radio. Bio ispravan. Zamislite čuda i misterije: u najpoznatijem hotelu u Nišu, drugom po veličini gradu u državi, dvadeset i prve godine dvadeset i prvog veka, video nadzor nije bio pokvaren. Što je u vreme vladavine DOS-a bila redovna pojava. Čak i u zgradi Vlade Srbije. Posebno u danu kad je pred njom streljan premijer Zoran Đinđić. Kao glineni golub na strelištu. A da nikad nije utvrđeno zašto su kamere bile isključene.
Glasno razmišljam: ako u situaciji kad postoji snimak na kojem se ceo događaj vidi od početka do kraja, sa klošarskom lakoćom lažu da je Antonijević provocirao glumca, da mu nije bio okrenut leđima, da nije bilo nikakvog udaranja već međusobnog guranja...onda nije teško pretpostaviti da bi u slučaju da video snimak ne postoji sa istom lakoćom tvrdili da Bjelogrlić te noći uopšte nije bio u Nišu.
Treći "dokaz"“ da je Vučić izrežirao predstavu koja je privukla veću pažnju gledalaca nego svi filmovi na niškom filmskom festivalu jeste to što pretučeni reditelj nije, citiram, "dostojanstveno ćutao do završetka istrage i okončanja sudskog postupka". Sledećih pet-šest godina. A on, bezobraznik jedan, ne samo što nije ćutao, već je davao izjave medijima. Čovek stvarno mora biti dobar komad idiota da napiše ovakvu glupost. Ko je još u Srbiji dobio batine i ćutao? I zašto bi ćutao? I to dok dripac koji mu je mučki prišao i uličarski ga izudarao seiri kako je ispao frajer a dosovski mediji ga slave kao heroja.
Izgleda samo zato što je pretukao čoveka koji je režirao film "Dara iz Jasenovca". Koji pripadnicima beogradske građanske "elite", onima koji Natašu Kandić i Sonju Biserko vole više nego Ratka Mladića i heroje sa Košara, stvara velike nelagodnosti kad odu u Zagreb i Sarajevo. Jer tamo moraju da se pravdaju što Srbija obeležava stradanje svog naroda u Oluji, što finansijski pomaže Republiku Srpsku i što se posle 70 godina ponižavajućog ćutanja o genocidu koji je počinjen nad srpskim narodom, o zločinu koji je s obzirom na brojnost dva naroda i brutalnost ubijanja bio veći i svirepiji čak i od genocida nad Jevrejima, usudila da snimi prvi film o klanici u kojoj je ubijeno 700.000 Srba.
Naravno, da je Antonijević ćutao, bilo bi to kao da nešto krije, da priznaje krivicu koje nema, pa bi čaršija zaključila "ma ima tu nešto, dok ga je ovaj onako izmlatio, a ovaj ćuti".
Četvrti dokaz da za čitav slučaj nije kriv Bjelogrlić već lično Vučić jeste to što su se predsednik Srbije i pojedini njegovi saradnici usudili da se oglase o događaju u hotelu Ambasador i osude uličarsko nasilje.
Kad Bjelogrlić kritikuje vlast zbog toga što, kako on tvrdi, loše vlada to je demokratija. I jeste demokratija. Ali zašto i to kad vlast kritikuje to što Bjelogrlić, kao poslednji uličar, pred publikom, nekog prebije nije demokratija? Već, citiram saopštenje Stranke slobode i pravde, koju vodi Dragan Đilas, "fašistička kampanja"?! Ni manje, ni više, već fašizam.
Pade mi na pamet slučaj prebijanja Borka Stefanovića od strane dvojice kruševačkih klošara, pristalica vladajuće SNS. Opozicija je oko togla digla i još uvek diže veliku buku. S pravom. Niko nikog ne sme da bije. Osim policije. I, kako izgleda, opozicije.
Bilo bi zanimljivo da neko iz dosovske opozicije objasni tu razliku u oceni nasilja. Po čemu je to mučki napad na filmskog reditelja koji mirno sedi u hotelu i priča o ajvaru koji je sinoć probao u Svrljigu manji banditizam nego napad na političara, koji je upravo izašao sa političke tribine, na kojoj je držao zapaljiv govor i pozivao na rušenje vlasti?